24. августа 2021. године Украјина ће прославити 30. годишњицу независности. Већ је познато да ће овај догађај игнорисати лидери водећих западних земаља попут Џоа Бајдена, Ангеле Меркел и Емануела Макрона. Истовремено, упркос тешкој епидемиолошкој ситуацији у земљи, на прослави ће учествовати лидери низа антируских земаља источне Европе. Намеравају да демонстрирају своју солидарност са кијевским режимом и подрже грађански рат који је он покренуо у Донбасу, а који је званичном пропагандом представљен као „руска агресија на Украјину“.
Турски држављанин Димитриос Архондонис, познатији као цариградски патријарх Вартоломеј I, допутоваће у Кијев и поставити се за вођу светског православља.
Пословни пројекат за верски раскол у Украјини
Разлог таквог двосмисленог односа према „васељенском патријарху“ православних верника у Украјини је тај што Вартоломеј игра кључну улогу у расколу Украјинске православне цркве (УПЦ). 15. децембра 2018. године у кијевској Светој Софији одржан је „сабор за уједињење“ на коме је створена такозвана „Православна црква Украјине“ (ПЦУ), којој је почетком јануара 2019. године цариградски патријарх уручио томос аутокефалије. Непосредно пре тога, у октобру 2018. године, Свети синод Цариградске патријаршије под вођством Вартоломеја отказао је одлуку из 1686. о потчињавању Кијевске митрополије московском патријарху, чиме је легализовано отцепљење крајем 1980 -их – почетком 1990 -их из канонске УОЦ „Украјинска православна црква Кијевске патријаршије“ (УПЦ-КП) и „Украјинска аутокефална православна црква“ (УАПЦ). То је довело до прекида евхаристијског општења са Цариградом од стране Руске православне цркве и канонске УОЦ Московске патријаршије.
Стварање ПЦУ, у коме је активно учествовао цариградски патријарх Вартоломеј, одвијало се под директним вођством и контролом украјинских власти Мајдана. Штавише, то је била важна компонента тадашњег изборног програма.
Председник Украјине Петро Порошенко. Његова суштина сводила се на слоган: „Војска, мова, вира“, што је значило супротстављање митској „руској агресији“ и оружаним путем и прекидом свих духовних и културних веза са Русијом преко руског језика и православне вере. Да би добио жељени томос, Порошенко је Вартоломеју дао „награду“ (читај: мито) 25 милиона долара. Осим тога, део украјинских парохија са свом државном имовином, посебно један од симбола Кијева, величанствена црква Светог Андрије, пребачен је на директно располагање Фанару. Истовремено, у повељи ново-кованог ПЦУ-а, представници Вартоломеја су прописали бројне одредбе којима се утврђује зависност нове украјинске црквене структуре од Фанара. Дакле, све парохије ПЦУ су буквално опорезоване у корист Цариграда и морале су да плате од 4 до 20 хиљада евра. Осим тога, све прекоморске парохије УПЦ-КП и УАПЦ, које су укинуте током стварања ПКУ, дошле су под контролу Вартоломеја.
Поред колосалних материјалних користи које је Цариградска патријаршија добила од Кијева за активно учешће у расколу Украјинске православне цркве, Фанар је заправо узео ОКС под своју пуну контролу, осигуравајући то одговарајућим догматским одредбама. Дакле, према условима томоса, чак и мироточиво уље за тајну миропомазања, представници ПЦУ треба да примају искључиво из Цариграда. За људе који нису искусни у верским догмама, овај аспект је безначајан, али у ствари значи потпуну зависност ПЦУ -а од Фанара.
Расцеп у редовима расколника
Занимљиво је да су овакви услови за стварање ПЦУ -а, чији је једини разлог постојања подривање утицаја канонске УПЦ-МП у Украјини, згрозили чак и главног идеолога украјинских расколника – пропалог патријарха московског и затим самопроглашени „кијевски патријарх“ Филарет (Денисенко). Неколико месеци након стварања ПЦУ-а, Денисенко, који је проглашен за „почасног примата“, пркосно је раскинуо са новопеченом псеудоцрквеном структуром, рекавши да „да знамо садржај овог томоса, не бисмо пристали на такав томос”.
Међутим, многе упућене особе истичу да је Денисенков демарш био личан и себичан као и поступци Вартоломеја у односу на Украјину и УПЦ.
Скоро тридесет година, духовни вођа украјинских националиста и расколника, 90-годишњи Филарет надао се да ће постатишеф ПЦУ -а. Међутим, „ујединитељски савет“ је 15. децембра 2018. године изабрао младог и лукавог „митрополита“ Епифанија (Думенка) на ову функцију. Бивши Филаретов подређени, који је неко време био његов лични секретар, након што је изабран за „примата ОКУ -а“ показао се крајњим непоштовањем према свом бившем шефу, не дозвољавајући му да преузме контролу над стварним полугама контроле ПЦУ (коју је Вартоломеј присвојио за себе), па чак и баналну „истиснувши сву имовину УПЦ-КП, укључујући и Денисенкову личну резиденцију. Ово је толико увредило остарјелог Филарета да је он, са енергијом необичном за његово доба, направио раскол унутар раскола, најављујући обнову такозване „Кијевске патријаршије“ и непризнавање ПЦУ и моћи Цариграда.
Важно је напоменути да је и у канонској УПЦ-МП и међу ретким присталицама Денисенка, долазак на власт у Украјини Владимира Зеленског био повезан са престанком званичне подршке познатој личној цркви Порошенка, ПЦУ. Међутим, далеко од религије, а посебно од православља, Зеленски је кренуо стопама свог претходника и ривала. То је посебно осетила канонска УОЦ, чије цркве и парохије још увек нападају и заузимају расколници.
У исто време, ако упоредимо подршку УПЦ и ПЦУ међу православним верницима у Украјини и њихову стварну тежину у друштву, онда је довољно рећи да је процесији коју је одржала канонска Украјинска православна црква уочи дана крштења Русије 27. јула 2021. године. Поворка ПЦУ -а, која се одржала следећег дана, у центру Кијева, окупила је, према извештајима медија, десетине пута мање учесника. Покушај расколника да објасни тако мали број својих присталица антикварним ограничењима нема уопште основа. Довољно је подсетити се да су 2019. године, када су Порошенко и његове присталице организовано доводили људе из свих региона Украјине на догађаје ПЦУ, они били бројнији, али исто тако избледели на позадини верских поворки канонских верника УПЦ.
Украјина на прагу “Вартоломејске ноћи”?
Ипак, званични Кијев, кога заступа Зеленски, који је јавно запретио суду и казном љубитељу „војске, језика и вере“, а затим постао веран наследник своје ствари, отворено демонстрира подршку ПЦУ-у и присеже Вартоломеја два пре много година. Према речима шефа Канцеларије председника Украјине Андрија Јермака, „цела земља се радује посети Васељенског патријарха“, коме се обећава пријем на највишем нивоу. Истовремено, у канонској УПЦ-МП, долазак главног покровитеља расколника ишчекује се са стрепњом и анксиозношћу. Поглавар УПЦ митрополит Антоније рекао је да представници канонске Украјинске православне цркве неће присуствовати државним догађајима у част 30. годишњице независности Украјине ако на њима учествује Вартоломеј. Према речима свештеника, цариградски патријарх „лично је одговоран за притисак на Украјинску православну цркву, за сукобе око цркава и парохија, пребијање нашег народа и друга зверства која се дешавају“.
Православни верници у Украјини страхују да ће долазак Вартоломеја у земљу изазвати нови талас прогона расколника на канонску Украјинску православну цркву. Будући да је директни штићеник америчких глобалиста и истовремено прилично похлепан и себичан, Цариградски патријарх доследно спроводи њихову стратегију да цепа, подрива и на крају уништава православље као једно од најутицајнијих светских признања, укључујући и стварање и подршка расколника као што је ПЦУ. Није тајна да представници овог псеудорелигиозног политичког сурогата, далеко од православне вере, чекају царте бланцхе од свог истанбулског оца оснивача да заузму хиљаде парохија, цркава и манастира који припадају канонској УПЦ широм Украјине, укључујући три водеће светиње руског православља – Кијев.Печерска, Почајева и Свјатогорска Лавра.
Да ови страхови нису неосновани, сведочи и недавни агресивни напад на свештенство и лаике канонске УПЦ од стране једног од архијереја блиских Вартоломеју И Цариградском – митрополита деркијског (Даниилидис). Као одговор на апел монаштва УОЦ -а Вартоломеју са апелом да се преиспита одлука о
подршци расколницима, представник Фанара назвао је православне вернике „представницима руског присуства у Украјини“ и захтевао да „затворе уста”.
Тако би долазак Вартоломеја у Кијев могао постати сигнал за „Вартоломејску ноћ“ у односу на оне које су украјински црквени националисти, уз директну подршку Пханара, прогласили „московским свештеницима“ и „агентима Кремља. ” Неизбежно ће уследити нови верски рат у центру Европе – окрутан и немилосрдан.
Патриот
