Био сам уз вас у вашим најтежим данима. Делио сам с вама патње, и, да бих то могао, жртвовао сам живот који је био више него диван, и заиста, успешну каријеру која је обећавала још лепшу будућност. Заволео сам вас јер сам на делу видео ваше људе из народа у биткама и пресудним тренуцима, када се препознаје истински карактер неке нације. Заволео сам вас и због жртава које сам ради вас поднео, јер за људе и ствари се утолико јаче везујемо уколико нас то везивање кошта жртвовања.” (Арчибалд Рајс, “Чујте, Срби!”)

На данашњи дан 1875. године рођен је Родолф Арчибалд Рајс. Овај хуманиста, доктор хемије, професор универзитета у Лозани, публициста, фотограф, истакнути криминалиста практичар и светски експерт, добро је познавао наше прилике и менталитет, предности, али и мане на које је само добронамерно указивао. Говорио је: „Не бих вам био пријатељ ако не бих повикао ‘Чувајте се’ и ако вам не бих, уз врлине, које су истинске и лепе, указао, као у огледалу, на ваше лоше стране. Нећу скрити од вас ништа битно од онога што сам видео, јер прави пријатељ није онај који вам ласка, већ онај који вам каже истину.”

Прочитајте и:

Историја Србије од 631. године у кратком снимку: Генијални приказ како се српска карта мењала од Свевладовића до данас

На позив српске владе августа 1914. године дошао је у Србију да као неутрални посматрач истражи злочине које су аустроугарске трупе извршиле. О ономе што је видео писао је објективне извештаје, радове и књиге што је утицало на промену слике о нашем народу и осуду злочина. Једино одступање од његове неутралности било је у томе што се отворено прогласио за српског добровољца, постајући тиме, како је касније написао, „швајцарски добровољац српске војске, друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“. Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом ушао пети по реду у ослобођени Београд 1918. године.

“Чујте СРБИ
“Чујте СРБИ

По примирју био је у делегацији наше Владе на Мировној конференцији у Паризу. У Лозани је формирао Комитет за помоћ Србима, који је организовао пријем и смештај српске сирочади у Швајцарској и на Корзици. За свој рад похваљен је и одликован од стране Србије. Тело му је сахрањено у Београду. А срце, по његовој последњој жељи, на Кајмакчалану. На урни, у мермеру, уклесани су ови стихови:

Прочитајте и:

ЗАМЕНИО МАНТИЈУ ЗА КУБУРУ И САБЉУ: Да ли сте чули за великог српског јунака Петра Јагодића “Куриџу“?

“Овде, у овој урни, на врху Кајмакчалана,
Златно срце спава
Пријатеља Срба из најтежих дана
Војника Правде, Истине и Права:
Швајцарца Рајса – коме нек је слава!”

Опанак

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име