До пашњака на тој планини нема путева
Крда слободних коња главна су атракција Суве планине на југоистоку Србије. Има их више од стотину, али их је веома тешко видети, јер до пашњака на тој планини нема путева. Иако их многи због лепоте и начина живота зову дивљима, сви коњи имају власнике.

Врхове и пашњаке Суве планине красе крда слободњих коња. Већина је рођена на планини и никада није поткована и оседлана. Многи их сматрају дивљима, али, њихови власници су мештани околних села.

– Неколико година они опстају ту и преко зиме. И размножавају се без проблема. И сами видите како изгледају. Значи да њима ту прија све то. Ми их обилазимо углавном у летњим месецима. Дајемо им со, мало их крмимо, а остало сами се сналазе – објашњава Зоран Јовановић из села Космовац.

– То је стварно прелепо видети коње у свом окружењу у његовом прлепом окружењу, где је слободан и где може да иде, пасе и трчи. Стварно су дивна створења – каже Миодраг Трајковић из Семче.

Сува планина, кажу мештани, у потпуности оправдава свој назив. Током сушних месеци Ракош чесма једини је извор сталне пијаће воде на планини. Због тога сва стока из краја овде долази на појило. Али, и људи је све мање на Сувој планини.

– Лепо је, али нема народ. Једино стадо је то на Суву планину. Било је некад око пет хиљада грла, сад нема. Овде је била млекара, сада су остали само темељи – наводи пастир Љубиша Петковић.

Због специфичне климе и лепоте рељефа, Јован Цвијић назвао је Суву планину “Алпи југа Србије”. Малобројни мештани кажу да је лепша и од Алпа, јер њене врхове красе крда слободних коња.

Srbija Danas/RTS

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име