Била је омиљена у циелој Југославији. Радмилу Савићевић публика је упамтила по улогама брижних жена, мајки и бака, а неке од њених реплика и данас су незаобилазне на листама најлегендарнијих икада изречених на домаћем филму.
Ако је Радмилу волела циела Југославија, она је читавог живота волела њега – колегу Божидара Савићевића. Та љубав била је толико јака до последњег дана да се данас може упоредити са романсама из најпознатијих свјетских романа и филмова.
Ово је прича о томе како је и кога волела „мајка Вука“.
Прочитајте:
Радмилин човек
Радмила Савићевић рођена је 1926. у Крушевцу. Управо ту, на корзоу, као веома млада девојка упознала је годину дана старијег зубног техничара Божидара Савићевића и била је то љубав на први проглед. Ускоро су се венчали, а “бата Божа” је постао “њен човек” како га је Рада увек ословљавала.
И Божидар је 1948. почео да се бави глумом придруживши се Радмили која је играла још током Другог светског рата и тако је остало током циелог живота – гдје је ишла она, ишао је и он. Божидар и Радмила глумили су прво у Крушевцу, па у Нишу и на крају у Београду.
– Отићи из свог родног града, оставити своје мајке, своје куће, ми смо били извор зараде која је њима омогућавала да своје дане боље проживе. То је било страшно. Ми смо отишли. Љубиша Ружић је понудио мом човеку да дођемо у Ниш. Нисмо имали стан, ништа. Глумци су у свим варијантама били сиротиња. Не жалим се. Ја сам свој живот живела онако како сам хтјела – сећала се Радмила годинама касније.
Описујући “свог човека” Радмила је за Божидара говорила да је “изузетно леп човек”. Колеге и пријатељи причали су и да је знала да буде јако љубоморна. Новинарка РТС-а Наташа Мијушковић, којој је глумица била ујна, у књизи о Радмили Савићевић “Прва и последња” описала је како је то изгледало.
– Сећам се кад ми је причао како је Рада секла кулисе у Нишком позоришту јер је у то време била веома љубоморна. Он је био популаран и леп глумац, играли су заједно у многим представама, али кад би Божа имао сцену с неком младом и лепом колегиницом, ујна би пробушила кулисе и гледала шта ради на сцени, па би му после представе пребацивала како је могао мало мање да стеже у загрљај ту партнерку. Додуше, по њеној верзији, само је размицала кулисе, али он је тврдио да је правила рупе на њима како би имала бољи поглед на сцену. Била је невероватно духовита, имала је веома добро памћење и баш је била, што би у Црној Гори рекли: жена чо’ек. Жена лаф! – испричала је новинарка.
“Док нас смрт не растави”
Ипак, ако је Радмила и била љубоморна, Божидар јој то никада није узео “за зло”. Живјели су у складном и стабилном браку, а једина сенка над њиховом срећом била је чињеница да нису имали дјеце. Тако се, глумица која је славу стекла улогама мајки и бака, никада није остварила као родитељ. Да то надоместе, Радмила и Божидар сву децу су вољели као да су њихова.
Једном приликом још као девојчица враћала сам се с њима из Новог Сада за Београд, нешто ме је болела глава, па сам била нерасположена, а они су, да би ми олакшали пут, одглумили целу Зону Замфирову. Божа је возио и говорио све мушке улоге, а Рада је седела поред њега и глумила женске. Умели су људима да приреде неочекивана и оригинална изненађења – присјећа се Наташа Мијушковић у књизи.
Божидар се прилично млад разболио. Наташа памти са колико љубави и пажње је Радмила бринула о њему. Новинарка каже да је сигурна да је само захваљујући Радиној бризи Божа дочекао “лепе године”.
И тако су, Радмила и Божидар живели у хармоничном браку “док их смрт није раставила”. Испоставило се – Радмилина.
Глумица је преминула 8. новембра 2001. Божидар ју је наџивео за тек нешто више од годину дана. Умро је 25. јануара 2003.
