Многима је познато да се у нашој престоници налази једна мумија, а прича о томе како је она стигла у Србију је невероватна!
Веровали или не, прва мумија је у Београд стигла поштом.
За ову невероватну причу задужен је Павле Риђички из Мокрина, први светски путник са ових простора, који се у ову авантуру упустио са „свега“ осамдесет година.
На велико путовање од Северног пола до Африке упутио се 1885, а вратио се 1888.
Павле Ридички био је угледни адвокат и велепоседник, потомак српских официра и подофицира са Потиске војне границе. Својим пореклом истицао се у свакој прилици, а на њега је посебно био поносан када је 1887. допловио до Нордкапа, најсеверније тачке Европе, где је и прославио свој рођендан.
О томе је остало сведочанство:
– Један овдашњи становник, када је чуо да мени има 82 године, рече: Још нико у тако високој старости не беше на Нордкапу!
За мене је то чути веома поносно било, да сам ја тај и то Србин из Баната.
Авантура овог живахног осамдесетогодишњака никако није била без недаћа. Приликом путовања по поларном кругу, брод на коме је био Павле захватила је олуја. Након успешног проласка кроз олују Павле је својим сапутницима понудио да наздраве шампањцем. Путнике брода овај потез је запрепастио, јер изнурени морском болешћу, нису били у стању ништа да окусе, те су прокоментарисали издржљивост овог старине.
Прочитајте и
АЛБАНСКИ ИСТОРИЧАР ОБЈАСНИО: Скендербег је био православац, родила га је Српкиња! (ВИДЕО)
– Не чудите се. Српски народ се за много векова под ужасном турском силом стењући навикао сваку патњу и муке сносити, па и саму смрт преварити – објаснио је Риђички пијући шампањац.
Још једна симпатична анегдота са овог путовања остаће упамћена- како је Павле Риђички упознао папу.
Право са севера Риђички се упутио ка Италији. Прво се попео на Везув, а затим је решио да уживо види папу.
Уз богато чашћавање достојанственика Ватикана, Риђички се убацио у делегацију кардинала која је тог дана имала пријем у папској резиденцији.
И док су сви гледали у под пред папом, Павле се није либио да га радознало загледа. На крају му је и сам папа пришао, заинтересован немирним духом српског авантуристе.
Године 1888. Риђички стиже у Каиро и одмах наручује кочије да га воде до пирамида у Гизи.
Сам поглед на пирамиде није задовољио радознаслот овог старине, те је он одлучио и да се попне на једну од њих и то на Кеопсову.
Није пропустио прилику и да обиђе унутрашњост пирамиде. Колико је било тешко попети се на пирамиду, тако није било једноставно ни истражити је изнутра:
– Доста чемерно било је успузати се и уз помоћ бедуина. Унутра се, пак, мора степеницама спуштати, па се онда иде хоризонтално с једном руком упревчи се о врат предњег бедуина, а с другом држећи се остраг другог бедуина. Кад се на места дође где се не може усправно ићи, мора се сести на песак, а предњи бедуин ме вукао за ноге, а стражњи гурао напред.
Пешке и јашући од Каира је стигао до катаракта Нила. Обишао је храмове у Луксору, Карнаку и Теби, а земљацима у Војводини овако је описивао њихов распоред:
Прочитајте и
Како је Холивуд зарадио на војничкој храбрости Срба?
– Замислите да је Луксор са десне стране Нила, на место Каменице, а Карнак где је Варадин. Теба је, пак, лежала на левој страни Нила, као што је Темерин. Око ње су се надалеко распростирали брегови који су сви избушени, па су у њима смештане мумије човечије, псече, курјачке, мајмунске, итд.
Риђички је на пијаци, што је тада било уобичајено, купио прво две руке мумије са накитом, а касније и целу мумију у саркофагу.
Мумија је један од његових поклона београдском Народном музеју.
Име мумификоване особе је Несмин, што значи „онај који припада богу Мину“. Несмин је био свештеник у храму бога плодности Мина, као и сви мушки чланови његове породице.
За све који желе да посете и доживе Београдску мумију могу то да учине у Народном музеју у Београду.
