Оригинал је чуван у Жичи и нестао када су је похарали Бугари и Кумани

Законоправило или номоканон који је пре осам векова написао Свети Сава практично је први српски устав – документ, на основу кога Србија постаје правна држава. Први, комплетни превод на савремени српски језик, сарајевског преписа Законоправила, објавила је Издавачка куц́а Митрополије дабро-босанске „Дабар“, уз помоц́ две владе – Српске и Србије.

Комплетно дело које је духовно-правни оквир прве српске државе, трудом братства манастира Добрунска Ријека и правника и филолога, коначно је јасно и разумљиво свима, да живо сведочи о најважнијем правном извору средњовековног српског канонског и световног права.

– У то вријеме, сматрали су да су црква и држава, у ствари, два дијела истог организма, и једнако је било на снази и једно и друго правило: рецимо, када се прави куц́а, или неки објекат, па се мора рачунати да не затвориш видик или поглед комшији или тако нешто, значи, до таквих детаља се ишло, онда можете мислити колико су биле уређене неке важније ствари и односи у друштву – рекао је Серафим, јеромонах манастира Свети Николај у Добрунској Ријеци.

Законоправило, у које је уградио богато наслеђе византијске редакције грчко-римског права, Свети Сава је поделио свим новоустановљеним епископијама. Оригинал је чуван у Жичи и нестао када су је похарали Бугари и Кумани, 1253. године, а од 11 сачуваних преписа, најстарији су Иловички, Рашки и Сарајевски.

Прочитајте и:

ОПСТАЛИ 400 ГОДИНА ПОД ТУРЦИМА КАО СРБИ, а комунисти их прогласили „Македонцима“ – Прича о Галипољским Србима

Сарајевски препис је настао у 14. веку. Писала су га два писара и зна се да је један од њих био Мирослав. Исписан је на пергаменту, има 370 листова, а у Старој православној цркви у Сарајеву, чува се најмање три века.

Радећи готово седам година, преводиоци су се држали начела разумљивости, верности извору, избегавања туђица, а на местима где је Сарајевски препис остављао недоумице, користили и Иловичко фототипско издање, и преводе на грчком, латинском, руском и енглеском језику.

– Данас, за неке изразе, буквално нисмо могли да останемо при оним изворним, из Законоправила, јер нико не би знао о чему причамо. Вијено, вијено рецимо, ми смо узели турцизам – мираз, сви знамо шта је мираз, вијено не. Једно од правила нам је било да останемо при српским изразима, осим ту гдје је морао неки компромис да се прави – навео је Гаврило, јеромонах манастира Свети Николај.

Превод са српскословенског је без упоредног праћења грчких извора, без познавања историје, географије, догматике, црквеног и грађанског права – немогућ. До овог, први пут комплетног превода, било је више покушаја. Миодраг М. Петровић, је 2003. објавио само први том Законоправила Светог Саве.

СД

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име