Аустроугари су средином новембра стигли до Колубаре, на бечком двору већ се славила победа, а светски медији јављали су о пропасти Србије, а онда је остарели краљ Петар са оба своја сина сишао у ров
Тог 16. новембра 1914. године почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Трајала је пуна два месеца и завршена је 15. децембра.
За цео свет, осим за мали број оних који се никада не предају, исход је био изненађујући – српска војска, без хране, одеће и обуће, промрзла и гладна, победила је далеко бројнију и опремљенију аустроугарску армију.
Агонија је трајала два месеца… у блату, по мразу, снегу и киши… стално на опрезу, стално у рову и под непријатељском паљбом… без сна и одмора… Колубара 1914. године…
После месеци константних напада далеко јачих Аустроугара, српска војска се нашла на корак од краха – без хране, одеће и обуће, са мало муниције и, што је најгоре, слабог морала. Аустроугари су стигли до Колубаре, на бечком двору већ се славила победа, а светски медији јављали су о пропасти Србије.
Прочитајте и:
Прошао шест ратова, а завршио као државни непријатељ: Тужна судбина великог српског војводе
А онда је пред Колубарску битку, остарели краљ Петар са оба сина сишао у ров. Забележено је да је ово говор који је одржао исцрпљеној и уморној војсци:
„Децо моја! Ви сте се заклели да браните отаџбину и свога Краља, али ја вас разрешавам заклетве дате мени, јер животи, и ваши и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети! Ја сам дошао међу вас да је, са онима који хоће да се боре за њену слободу, одбранимо или погинемо! Сад је дошло време да ми бранимо своју земљу, њиве, огњишта. Међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може, нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам. Остали, напред!“
Речи народног „краља Пере“ одзвањале су много шире од блатњавог рова и, као у бајци, учиниле су немогуће!
Препорођени војници, одморени у складу са брилијантним планом генерала Мишића, незаустављиво су јурнули на непријатеља и потиснули га, доносећи Србији победу о којој се и данас прича у војним школама широм света.
Колубарска битка остала је најзначајнија битка коју су водиле војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије.
Немачке новине су после Колубарске битке писале: „Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља и из Колубарског врела црпиће током читавог једног века горду храброст за највеће битке“.
SD/Istorijski zabavnik
