У наредним текстовима, циљ нам је да скренемо пажњу садашњих и будућих покољења о бројности, али и важности српског народа у дијаспори.
Бурна историја српског народа условила је то да у расејању живи велики број Срба. У туђини, од Аустралије до Канаде, налази се безброј прича о људским судбинама који сви заједно чине трагове нашег народа.

Поред држава које су чиниле бившу заједничку државу Југославију и поред значајних центара српске дијаспоре који су формиране још за време постојања поменуте државе, српски народ живи у земљама које не спадају у поменуте две групе земаља, али су нам и поред тога близу. У овом случају ради се о Румунији – земљи са којом се граничимо и са којом, бар донекле, делимо историју.

Срби у Румуније живе у Банату (простор између границе са Србијом и Темишвара, град Темишвар, Банатска Црна Гора) и на простору Ђердапске клисуре, на њеној румунској страни.

Темишвар као центар друштвеног живота

Главни центар српске мањине, која је призната национална мањина у Руминије, је банатски град Темишвар. То не треба да чуди јер је највећа концентрација српског живља у Румунији управо у пограничном делу Румуније у чијем залеђу се налази Темишвар. Срби се у овом градском насељу воде као староседеоци: у моменту када је принц Еуген Савојски ослободио Темишвар од Турака око две трећине градског становништва су чинили Срби. Након тога,  Срби, својим деловањем, су наставили утичу на градски живот Темишвара. Срби су традиционално живели у три градске четврти: Мехали, Фабрици и крају око православног храма.

Temišvar
Катедрала у Темишвару
(flickr.com)
Срби ослобађају Темишвар

Скоро два века касније, на самом крају Првог светског рата, српска војска је у победничком строју ушла у Темишвар. Стварање Краљевине СХС није подразумевало присаједињавање Темишвара новонасталој држави. Упркос томе, због традиционално добрих веза са Румунијом, али и због брака принца регента Александра са краљицом Маријом, иначе румунском принцезом, српска мањина је имала угодан живот у Румунији. Након доласка комунизма у Источну Европу, било је падова у по питању третирања Срба од стране румунских институција, али је став Румуније према Србима био скоро увек позитиван.

Број Срба у Румунији је већ неколико деценија у паду, заједница се суочава са исељавањем становништва, као и са њеним старењем. Иако се број Срба значајно смањио, у Румунији делује више друштава које негују српске традиције.

Извор: Шајкача

Фото: sr.m.wikipedia.org

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име