Црна Гора је у марту тражила помоћ од НАТО у борби против пандемије. На светски дан шале – 1. априла – Јенс Столтенберг је рекао да је неколико чланица тражило то исто и да ће захтеви бити искоординисани кроз НАТО Центар за одговор на кризе.

Столтенберг је тада рекао да су чињенице најбоља одбрана од оптужби да НАТО није поуздан партнер својим чланицама.

Ево те „одбране“:

НАТО је доносио одлуку месец дана. Одлука је била да Црној Гори превезе помоћ коју јој неко други да.

На другој страни, председник Србије је од председника Русије званично тражио помоћ 2. априла. Москва је донела одлуку и испоручила помоћ за 24 сата.

У Србију је 3. априла стигло 11 авиона, 87 лекара и бројна техника.

У Републику Српску, која је прва од свих балканских земаља тражила помоћ Русије, стигла су 3 авиона, људство и техника.

Кинески авиони, помоћ и стручњаци су већ другу недељу били у Србији, а део је солидарно послат Републици Српској.

Србија је понудила да помогне Црној Гори, али је НАТО обвезник – Мило Ђукановић – одбио.

Додик је предложио да део руске помоћи оде у Федерацију, али је НАТО обвезник – Сарајево – то спречио. Амбасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов је оценио да на жалост, политика ради на штету грађана.

Потом су балкански пост-ковид догађаји потврдили ту слику: у Црној Гори је настављена антисрпска кампања – од људских права до економије. Српским туристима забрањен је улазак иако су они једина нада за туризам и буџет Црне Горе.

НАТО је продемонстрирао своју беспомоћност не понудивши никакву стратегију колективног деловања на плану заштите земаља чланица, док су Република Српска и Србија, које су оријентисане на мултилатералну помоћ (укључујући Кину и Русију), успеле да ефикасно изађу на крај са епидемијом.

За разлику од њих, у Црној Гори је, по налозима САД и НАТО, Ђукановић чак дао наредбу да се дискредитује хуманитарна суштина помоћи са стране Пекинга и Москве.

НАТО „Такси“, Фото: Влада Црне Горе

И у ситуацији са борбом против Ковида-19 се показало да слепо праћење и покоравање политици Америке и НАТО наноси штету интересима Западног Балкана.

Оне земље и територије Западног Балкана које су оријентисане на политику војне неутралности много ефикасније излазе из епидемиолошке кризе – како на плану указивања медицинске помоћи становништву тако и на плану изласка из економске кризе.

Реално гледано, ефикасност помоћи Русије и Кине признају чак и отворени русофоби попут балканских муслиманских националиста као што је Шефик Джаферовић и Хрвати који су незванично сондирали могућност добијања помоћи из Русије.

Драган Човић је лично тражио да руске екипе оду у Мостар. Као што је и тадашњи косовски премијер Аљбин Курти прихватио помоћ Србије.

Треба ли мантру „цео регион у НАТО“ заменити девизом „сарадња са свима нема алтернативу“?

Да ли, уместо НАТО-у, Балкан треба да припадне ресуверенизованим балканским народима, као што и Европа треба да припадне ресуверенизованим европским народима? Који су услови за то?

На ова питања одговарају Милош КОВИЋ, историчар, професор Филозофског факултета у Београду и члан председништва Покрета за одбрану КиМ, Слободан СТАНИЋ, српски политичар у БиХ, функционер СДС и некадашњи министар здравља и социјалне заштите Републике Српске, Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, експерт УН за борбу против тероризма Душан ЈАЊИЋ, председник Форума за етничке односе и аутор књиге „Њу дил Србија““ и др Војислав ШЕШЕЉ, председник Српске радикалне странке.

Ковић: Епидемија показала да само суверена држава може да помогне својим грађанима

Корона је необично јасно показала шта се око нас догађа. Показала је да само суверена држава може да помогне својим грађанима, јер су заказале све мултинационалне институције УН, СЗО, НАТО и ЕУ. Корона је и убрзала историју – НАТО је појачао акције на Балкану. Свргао је Куртија и на његово место поставио оне који ће слушати налоге Вашингтона, а такозвана суверена антисрпска Црна Гора се у тоталитарном деловању окренула против својих грађана.
Елите НАТО земаља које нас окружују су још задовољне тобожњим кишобраном Алијансе, али је пут пред балканским народима – пут ресуверенизације. То је једини пут.

Шта данас значи `Балкан балканским народима`? Да ли је то као Европа европским народима?

Да. То значи да балкански народи треба да схвате да се не могу бескрајно сукобљавати око својих империјалних програма и граница у интересу великих сила. Ту идеју су промовисали Михајло Обреновић, Илија Гарашанин, Никола Пашић и то је идеја која је отерала Османско царство са Балкана. А сада може отерати НАТО.

Балкански савез 1912. је био ослоњен на Русију. У овом тренутку је Русија једина сила која би могла да стане иза таквог пројекта.

* Чиме Русија може да стане иза таквог пројекта?

Русија треба да помогне ресуверенизацији народа кроз обнову демократије и дијалошке културе, насупрот култури Запада и НАТО који држе монолог. Русија и Кина треба да омогуће економски развој који је ослонац суверености и да уклоне полугу притиска и економских уцена једног центра.

Историјски гледано, Србија са Русијом није имала велике везе, него са Аустроугарском са којом је морала да уђе у Царински рат и да добије тај рат да би повратила економску независност. Интереси Русије су овде стратешки, духовни, али су и економски – она је избила на друго место као наш економски партнер. Да закључим: треба нам ближа сарадња балканских народа ослоњена на Русију. Резултат би била суверена држава народа. НАТО на Балкану нема шта да тражи. Иако је он на Балкану доминантан, он се није потврдио као она сила која може да успостави благостање и безбедност балканских народа.

Извор: Sveosrpskoj

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име