Десета недеља по духовима
Цар Диоклецијан посети једном град Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Поче бездушно да мучи хришћане. Пред њим се појави Свети Аникита, један од градоначелника, и исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради нашег спасења.
Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо камење, којима клањати је недостојно разумна човека. Разјарен цар нареди, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега.
У том часу Херкулов храм паде.
Прочитајте и:
Незапамћена брука у уџбенику за 6. разред је изазвала бес родитеља
Фотије, сродник Аникитин, видећи чудеса и трпљења Аникитина, пољуби Аникиту, објави себе за хришћанина и довикну цару: „О идолопоклониче, постиди се, богови твоји су ништавила!“
Цар нареди, да га одмах мачем посеку.
Но џелат дигнувши руку на Фотија светог сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, где тамноваху три године. Тада их изведоше, зажарише огромну пећ и бацише их у огањ.
Многи други хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви око 305 год. Свети Аникита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу.
Извор: Србија данас
