ТАЈНЕ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ Свети ратници манастира Манасије и дан данас интригирају истраживаче
Манастир Манасија или Ресава, не само да је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе, већ је и једна од најзначајнијих грађевина Моравске школе. Сазидан је у првој половини XV века, и био је намењен да буде гробница владара деспота Стефана Лазаревића.
Прочитајте и:
У задужбини деспота Стефана догађају се многа чуда – Монахиња Нина о Манастиру Копорин
Ктитор манастира је деспот Стефан Лазаревић или Високи Стефан, син кнеза Лазара и кнегиње Милице, који је између осталог упамћен и као један од оснивача „Реда змаја. Манастирска црква је посвећен Светој тројици.
Свети ратници Манасије
Манастирска црква је опасана зидинама које су штитиле куле, 12 њих међу којима се посебно истицала главна, „Донжон“ кула, која се звала деспотова кула. Зидине манастира које опасују цркву није једини фактор одбране цркве. Наиме, унутар цркве, на унутрашњим зидовима представљени су такозвани „свети ратници“ О чему се заправо ради, Манасија је позната по својим фрескама светаца обучених у средњковековне војничке одора и опремљених средњовековним наоружањем.
Прикази фресака са војницима нису ретка појава зидном суликарству Моравске Србије. Култ Светих ратника везан је за Србију, када су земаљске хришћанске војске биле немоћне. Наиме, током XIV и XV века Европа се суочава са најездом Османлија, те су прикази светаца-ратника подсећали вернике да ће бити ту да их заштите у невољи. У манстиру постоји 14 фресака Светих ратника, од којих се 12 фресака налази на певници, док се остала два налазе на стубовима: југозападни стуб и северозападни стуб.
Мистерија сабље Светог Никите
Свети ратници су приказани са мачевима (представљено је чак пет врста различитих мачева), копљима, стрелама и буздованима. Са обзиром да су Свети ратници приказани са наоружањем тог доба, наоручти куриозитет је приказ Светог Никите Готског са сабљом. Ова врста хладног оружја води порекло из Азије и у Европу је донет од стране Авара, Турака и Мађара. Интересантно је да је овај тип оружја ушао у ширу употребу тек почетком XVI века, а да је у манастиру Манасија он приказан у почетком XV века. Мистерија је како је та сабља приказана на фресци, а да у то време није ушла у употребу. Наиме, најсличнији примерак сабљи са фреске се налази у музеју у Загребу и везује се за Сисачку битку 1593 .године.
Извор:Шајкача
Фото: sr.wikipedia.org
