Више нема дилема!

Етници (називи становника места или области) код нас се творе на два начина, у зависности да ли је топоним јужно или северно од Саве и Дунава. Тако ћете имати етнике Панчева – Панчевца (Панчевку), али и Краљева (са истим бројем слова и слоговним и словним склопом) – Краљевчанина (Краљевчанку).

Прочитајте и:

ФОТО: „БОГ СВЕ ВИДИ!“ Упозорење на гробљу у Београду

Међутим, овде важи и ”правило изузетака” – да становнике неког места (или краја) зовемо онако како то они желе, а не како то граматика или правопис налажу. Интересантни су примери за то етници Ниша. Књижевни облици Нишевљанин и Нишевљанка одавно су се повуки испред колоквијалног Нишлија и Нишлијка.

Главобољу становницима многих српских области и градова задају често погрешни називи које становници осталих делова Србије неспретно изводе из назива места. Тако ћете приметити да се становници Ваљева љуте кад их називате Ваљевчанима (вероватно опет аналогијом према Краљево – Краљевчани) па ће вам рећи да су они искључиво Ваљевци и Ваљевке.

Иако вам можда звучи смешно, због истоименог назива за шпорет на дрва, становници Смедерева управо су Смедеревци и Смедеревке, а не Смедеревљани како многи обично греше хотећи да избегну овај назив.

становници ОВИХ места у Србији

Да ли су у Бору људи борбене природе остаје неким другим наукама да докуче, а наука о језику налаже правило да се људи из овог града називају Боранима и Боранкама, а не каквим Борцима (како по некаквој личној слободи и осећају неки умеју да “лупе”). Тако ни у Љигу не живе Љигавци и Љигани већ Љижани.

Становници Пожеге сигурно имају прилике да чују како их ословљавају као Пожегаре или Пожевљане. Сигурно ће вас и сто пута, ако треба, исправити да бисте научили да су они САМО Пожежани и Пожежанке.

становници ОВИХ места у Србији

акође, у Приштини не живи Приштинац и Приштинка већ Приштевац и Приштевка. У Вршцу нису Вршци већ Вршчани, у Ћићеву живи Ћићевчанин а не Ћићевац. Сокобањац а не Сокобањчанин, Убљанин а не Убац, Костољанин а не Костолац, Бугојанац и Бугојанка (Бугојно), Кањижанин и Кањижанка (Кањижа)… У месту Горажде живе Горажданин и Горажданка.

ПРОЧИТАЈТЕ И

ОВО ЈЕ НАЈВЕЋА ПОРУКА ЖИВОЈИНА МИШИЋА МЛАЂИМ НАРАШТАЈИМА

Приличну конфузију тек праве становници оних области, села и градова који имају два или три члана у свом називу. За становнике Сремске или Косовске Митровице користи се назив Митровчани, Митровчанке. И у осталим примерима видећете да се углавном други члан у називу места користи за извођење имена становника. Међутим, осим Паланчанина и Паланчанке становници Бачке или Беле Паланке могу се према Правопису српског језика називати и Бачкопаланчани одн. Белопаланчани. Мештани Нове Вароши су Нововарошани и Нововарошанке, Нове ГрадишкеНовоградишчани а не НовоградиштанциКриве Реке – Речани (локални назив) или Криворечани.

становници ОВИХ места у Србији

Мештани Бачког Петровог Села остаће управо то – становници Бачког Петровог Села, јер би прилично рогобатно звучала изведеница “Бачкопетровосељани”, сложићете се.

Становици Баната су Банаћани, Срема Сремци, али Бачке Бачвани. Срби крај Зете суЗећани и Зећанке, крај Неретве Неретљани и Неретљанке.

становници ОВИХ места у Србији

Срби са Косова са правом се љуте кад их у осталим крајевима Србије називају Косоварима и Косоваркама, јер су они Косовци и Косовке. Косовар је албански облик који се, приде, у нашем народу сматра погрдним.

Извор: Опанак

 

 

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име