Након овог текста заборавићете на орке и хобите!

Снага једног народа се може измерити количином народних веровања и обичаја, а поготово ако су та веровања одолела вековима и ако су бар на неки начин, опстала кроз историју.

Велика је вероватноћа да сте чули за авете и караконџуле, а сигурно сте чули за але и бауке. Поменути ликови су становници маште наших предака, који потичу још из претхришћанских веровања словенских народа.

Але и бауци

Але су натприродна бића која се не могу видети голим оком: невидљива је за земаљска бића. Према веровању нашег народа але могу видети видовити људи, орлови, ветровњаци, здухаћи и Свети Илија, који је иначе и највећи противник ала. Наш народ је везивао але за разне елементарне непогоде, те се оне могу сматрати за бића која су персонификација метеоролошких појава, поготово оних која нису била наклоњена нашим прецима.

Баук је још једно биће митског порекла. Према веровању наших предака, бауци су велика длакава створења које ноћу бауљају по забаченим местима и вребају своје жртве. Људи који су се бавили бауцима мисле да је оно заменило медведа, јер баук, према физичком опису и неким карактеристикама, одговара мрком медведу који је некада обитавао у нашим крајевима.

Караконџуле, дрекавци и друга страшила

Сам назив караконџула је већ довољно страшан, зар не? То је измишљено створење којим су наши преци плашили своју децу у циљу да она буду послушна. Наиме, према причи караконџуле су вребале непослушну децу, и то најчешће изнад довратка.

Дрекавац је човеколико биће, и из тог разлога се често брка са вампиром – другим митолошким бићем са наших простора. Ипак, дрекавац се најлакше распознаје по дреци, по којој је иначе добио име: ноћу мауче, њаче, њишти и испушта друге звуке које код људи изазивају језу и нелагоду. Поред караконџула и дрекаваца постоје читав низ страшила од вампира, преко псоглава и до вукодлака.

Извор: Шајкача

Фото: Википедија

 

 

 

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име