Српска православна црква и њени верници данас обеежавају дан посвећен Светом цару Константину и његовој мајци, царици Јелени.
Цар Константин Први рођен је у Наисусу (Нишу) 274. године. Након смрти оца Констанција Хлора, 306. године, Константин је проглашен за августа северозападног Римског царства.
Одмах по доласку на престо, имао је цар Константин три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву, и Византију.
Цар Константин није био хришћанин, али је био привржен хршћанима и није их прогањао, а према једном предању, када се спремао за борбу са Максенцијем, на небу му се указао крст као знак победе уз речи: “овим побеђуј”!
Тада, иако многобожац, Константин је наредио да се искује веики крст, који ће бити ношен пред војском, а у борби са Максенцијем тада је однео велику победу.
Цар Константин је, потом, издао Едикт у Милану 313.године, којим забрањује прогон хришћана.
После победе над Византијом, саградио је диван престони град на Босфору и назвао га Константинопољем. Када се цар тешко разболео, јавили су му се апостоли Петар и Павле и саветовали да га епископ Силвестар крсти.
Након крштења, цар је био излечен.
Света Јелена, царева мајка, радила је много за веру Христову, а када је била у Јерусалиму пронашла је Часни крст Господњи и сазидала цркву Васкрсења Христовог на Голготи, а потом и многе друге цркве у Светој Земљи (Израелу).
Света Јелена је умрла 327. године.
Цар Константин ју је наџивео још десет година. Умро је 337. године, а сахрањен је у цркви Светих апостола у Цариграду.
У Грчкој се култ цара Константина изузетно поштује. Што је код Срба Свети Сава, код Грка је цар Константин.
Код Срба постоје породице које славе данашњи празник као крсну славу.
У Поморављу и Шумадији има села које данас држе заветну славу и носе литије.
