У епархијама СПЦ око 240 парохијских и манастиорских цркава посвећено је светој Петки, а у Београду је најпосећенија капела на Калемегдану где се сваке године, после литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија у којој учествују верници.
У овај манастир кнегиња Милица, жена цара Лазара, 1396. пренела је светитељкине мошти, али…
Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чувају два прста десне шаке Пресвете мати Параскеве. Према народном предању капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су и порушене у време турске владавине.
Управо у овај манастир кнегиња Милица, жена цара Лазара, успела је 1396. да измоли и пренесе светитељкине мошти. Међутим, Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград.
Сваке године на дан свете Петке постаје место великог ходочашћа, а њена лековита вода, аџијазма, има чудесну моћ –
Прочитајте и:
НАЈВЕЋА ТАЈНА ДУШАНА СИЛНОГ: Једна фреска у Дечанима је мистерија за све!
Данашња капела и црква, место ходочашћа где се сваке године на Петковицу окупљају многобројни верници, изграђена је 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. У новосаграђеној крстионици уз капелу Свете Петке обављају се крштења верника уз поштовање изворног хришћанског ритуала – погружавањем.
Због лековитих својстава њене воде, за коју се сматра да уз помоћ молитве светој Петки исцељује болести очију, екцеме на кожи и лицу, али и друга обољења, са дубоком вером свако ко дође и узме воду у специјалној флашици оставља неки прилог. Много је људи баш овде нашло лека за своју бољку
Прочитајте и:
30 Чињеница које потврђују да је Македонија била српска земља (ФОТО)
.
Празник прослављују и београдска Цркве Свете Петке на Чукаричкој падини и друге многобројне цркве у Србији и другим православним земљама које велико поштовање указују светитељки. Иначе, храмове овој светитељки Срби су почели да зидају још у доба Немањића. Највише их је било на Косову и Метохији – како по градовима (Призрен, Приштина, Пећ), тако и по селима. Последњи српски деспоти и деспотице, такође су многе храмове посветили Светој Петки.
