Легенда о настанку манастира Сестрољин опевана је у једној народној песми: Бог ником дужан не остаје.
Реч је о породичној трагедији која је задесила дом властелина Павла Радића- кнеза од Стига. Супруга кнеза од Стига била је страшно љубоморна на заову Јелицу, јер су јој браћа пружала пуно љубави и пажње, па је, опседнута мржњом, заклала Павловог сокола, убила му коња, а на крају и сопствено дете у колевци. Крваве ножеве ставила је Јелици под јастук, а Павла упутила где ће их пронаћи.
Павле је поверовао својој злој жени, па је у договору са братом решио да сестру веже за коњске репове и растргне је на све четири стране света. Према легенди, чим су Јеличини делови тела пали на земљу, на тим местима је потекла лековита вода. На тим изворима саграђени су манастири- тамо где је пало тело, никао је манастир Заова, тамо где је рука, подигнут је манастир Рукумија, брада- манастир Брадача.
Манастир Сестрољин подигнут је на месту где почивају очи сестре Јелице и њено лево колено.
Свети извор око манастира Сестрољин посећивали су људи различитих вероисповести. Остао је запис да је један јеврејски трговац, Хаимо Каиро, уснио сан да ће његов син оздравити на извору сестре Јелице.
У то време крај око манастир је био пуст. Вођен сном, Хаимо је успео да пронађе извор, па пошто ми је дете ту заиста доживело исцељење, Хаимо је раскрчио шуму и направио пут који води право до извора.
Извор сестре Јелице, или како је још познат, извор Добри лик окупљао је људе широм света, а скупљајући њихове прилоге, никла је црква на темељима порушеног манастира.
Извор Сестрољин, према веровању, лечи обољења очију. О младим недељама и Светој Петки сјати се много света крај чудотворног извора да нађе лека болестима. Воду из Сестрољина болесници пију, али се претежно њоме умивају и испирају очи.
У народу и данас за злу жену постоји израз кучка Павловића, који је настао од зле жене Павла Радића.
