Пут светиње до цркве крајње необичан
Свега је неколико копија хиландарске иконе Богородице Тројеручице. Налазе се на Фрушкој гори, у Београду и Америци, а једна у сеоској цркви посвећеној Светом пророку Илији у Новим Козарцима.

Њен “живот” у овој богомољи је право чудо јер од 2010, када је поклоњена овом храму, не мирује! Ексери који је држе сваке године “излазе” из дрвене конструкције за коју је закована. И то без икаквог рационалног објашњења. Баш то верници сматрају Божјим знаком који јој даје посебну моћ и добрим поводом да ходочасте овде и да јој се поклоне.

Све ово потврдио је и јереј Звијездан Игњић, старешина Храма Светог Илије у Новим Козарцима.

– Господ нам непрестано показује да је она жива и да се у њој дешава нешто што је нама људима необјашњиво – прича јереј Игњић. – Показује нам своје присуство у овом храму, чак и кроз ово нама недокучиво померање. Не треба се, зато, чудити што верници са свих страна долазе и стрпљиво чекају да се поклоне копији Тројеручице у нашем храму.

И она њихове молитве услишује. Оригинална икона је, наравно, у Хиландару, као врховна игуманија тог манастира. То је спецификум у православљу, јер сваки манастир има свог игумана, само Хиландар има ову икону као врховног поглавара и промислитеља.

И пут ове копије Пресвете Богородице Тројеручице до цркве у Новим Козарцима је помало необичан.

– Ова драгоцена икона израђена је у Хиландару захваљујући добровољним прилозима и поклоњена је нашем храму 2010. године – прича јереј Игњић. – Годину дана касније, икона је требало да буде враћена познатом бизнисмену који је за њену израду дао највише новца, чак 22.000 евра, од 33.000, на колико је раније процењена њена вредност. Но, тај покушај спречили су мештани. Тако је ово јединствено благо, највредније у Епархији банатској, остало у овом нашем малом храму на северу Баната, у селу на граници са Румунијом.

Подсетио је парох новокозарачки и на историју иконе Богородице Тројеручице у Хиландару:

– Њена слава почиње у седмом веку, од Светог Јована Дамаскина, којем је одсечена десна шака као доказ да је засвагда завршено његово писање о поштовању икона. Након тога, на његову молбу шака му је враћена и он је марамом завезао руку за тело и молио се пред иконом Богородице за исцељење. Господ је учинио чудо и његова рука је оздравила, остао је само црвени траг на месту где је била одсечена. У знак захвалности, Свети Јован Дамаскин је придодао трећу руку икони Богородице и тако је она постала Тројеручица.

Путевима само Господу знаним, у ово место дошао је пре две и по године и сам свештеник Игњић. У село на граници са Румунијом које су после Другог светског рата населили колонисти из Босанке Крајине. И не скрива срећу што је баш ту, да служи у олтару и пред Тројеручицом, која, иако је копија, чини чуда.

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име