Ако је за веровати статистикама, поштапалице чине 10% свих изговорених речи у Србији!

Данас их, нажалост, користе готово сви, а узроци за ову појаву су различити. Узречице као што су: вала, бре, елем, овај и тако даље, углавном попуњавају паузу у којој смишљамо шта следеће рећи. Највише управо онда када покушавамо да оставимо утисак на слушаоца. Међутим, претерана употреба истих скренуће пажњу на себе и одвратити од главне теме разговора.

Прочитајте и:

Војвода Живојин Мишић: Од пастира до славног војсковође (ВИДЕО)

Психолози тврде да извесне стресне ситуације појачавају учесталост коришћења поштапалица. Једне од најчешћих су напети тренуци када покушавамо да заобиђемо истину или да у разговору добијемо на времену. Ово је најчешће приметно када је говорник узнемирен или под тремом. У жељи да течно говори и импресионира аудиторијум настаје замуцкивање, а такве тренутке нехотице попуњавамо речима које нам прве падну на памет.

Прочитајте и: 

Шумадинац топом оборио АВИОН: Како се Радоје ЉУТОВАЦ уписао у историју!

Поштапалице се сматрају последицама слабе речитости која обично вуче корене из детињства. Деца када у школи не знају одговор, или покушавају да га се сете, редовно убацују узречице које у ствари немају никакво значење. Неке од њих се везују за одређено поднебље, или жаргон одређене групе. Поједине, услед учестале употребе све више улазе у моду и млади их више форсирају. У последње време све чешће се може чути значи или брате које се користе ван контекста. Томе треба придодати и устаљени обичај да се употребљавају речи страног порекла, првенствено енглеског које се, поново, користе без реалне потребе. Убедљиво најзаступљенија узречица ове врсте је Год (Боже) или њена продужена верзија ОМГ – Ох мy Год (Ох мој Боже).

С друге стране, има и ванвременских израза, који су се одомаћили у свакодневном говору и користе се константно деценијама. Међу таквима су: бре, па, мислим и сл. или они који замењују читаве реченице: како се зове, шта ти ја знам, хоћу да кажем и слично.

едан од главних проблема у оваквом скрнављењу језика јесте чињеница да лица која употребљавају узречице нису ни свесна колико често их користе. Најчешће су изговорене аутоматски, готово несвесно.

Да апсурд буде већи, колико се поштапалице убацују у свакодневни говор, толико се регуларне, смислене речи све више избацују, у жељи да се језик поједностави. Модеран начин комуникације слањем порука, још више је допринео сакаћењу језика, услед потребе да се скрати време куцања. Ово се посебно односи на дописивање на друштвеним мрежама где чак и интерпункција представља „вишак“.

Извор: Србија данас

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име