Око десет православних цркава у Европи, Азији и Африци, уз Јерусалимску патријаршију и манастире Свете горе, држи се јулијанског или старог календара.
Милиони православних верника широм света и ове године прослављају Божић по јулијанском или старом календару 7. јануара, за разлику од оних који су празник рођења Христовог већ обележили 25. децембра, када га славе и католици.
Српска православна црква, као и још око десет православних цркава у Европи, Азији и Африци, уз Јерусалимску патријаршију, манастире Свете горе и непризнату Грчку старокалендардарску цркву, држи се календара римског императора Гаја Јулија Цезара, чија је примена почела 1. јануара 45. године пре нове ере. С друге стране, око 50 милиона православаца, међу којима су верници грчке, бугарске, румунске и још неких православних цркава, као и Цариградске патријаршије, од 1923. користе ревидирани јулијански календар. Њега је предложио српски научник Милутин Миланковић, а поклапа се са грегоријанским или новим календаром, којег се држе цркве западног хришћанства.
Овде набрајамо обичаје неких од народа који Божић славе у у јануару, када и Срби.
РУСИЈА
Руска православна црква, на чијем челу је патријарх московски Kирил, најмногобројнија је од цркава које се држе јулијанског календара. Под њеном јурисдикцијом су и православни верници који живе у државама бившег Совјетског Савеза. Руси се на Бадње вече окупљају породично на посној вечери, током које се као главно јело служи кутја, коју чине куване житарице, орашасти плодови и мед. Житарице су симбол наде, а мед среће. Трпеза се састоји од укупно 12 јела, која се служе у част 12 Христових апостола. Божић се у Русији честита свим драгим особама, а традиционално би врата куће требало да буду отворена да би и пролазници могли да се придруже укућанима за божићним ручком.
УKРАЈИНА
У овој земљи постоје Украјинска православна црква, која је под јурисдискцијом Москве, као и Православна црква Украјине, чију аутокефалност Русија не признаје. На Бадње вече украјински православци са појавом прве звезде започињу низ обичаја пре саме вечере, а први је да се умију хладном водом, која симболизује здравље, при чему се најхрабрији окупају у реци или језеру. Затим следи молитва, па исцртавање знака крста медом на челу сваке особе која је присутна, а онда почиње вечера, која обично протиче уз светлост свећа. Божићно славље траје наредних седам дана, све до 14. јануара, а током њега се људи посећују и певају божићне песме, које се називају кољадке.
ГРУЗИЈА
У овој земљи живи око три милиона верника Грузијске православне цркве. Поред јелке, која је стигла са западним обичајима, Грузини имају и своју божићну јелку, коју зову чичилаки, а начињена је од огуљених сувих грана леске или ораха и може да буде висока од 20 центиметара па све до три метра. На Бадње вече тамошњи православци чекају поноћ да би отпочели вечеру, а на сам Божић излазе масовно на улице на параду која се назива Алило, што је обичај који потиче још из петог века. Учесници параде носе костиме и приказују сцене Христовог рођења, уз бројне националне заставе. Грузијска верзија Деда Мраза зове се Товлис Папа и, као и верзија из западног хришћанства, има дугу белу браду.
ЕГИПАТ
У овој већински муслиманској афричкој земљи хришћани чине око 15 одсто становништва, а међу египатским хришћанима 90 одсто популације су Kопти, са око десет милиона људи. Kоптску оријентално-православну цркву је по предању основао апостол Марко. Месец који претходи Божићу Kопти зову кијак, а 43 дана пре прославе рођења Христовог, од 25. новембра до 6. јануара, они проводе у посту да би се на Бадње вече окупили у православним храмовима и слушали литургије. После поноћи свештеник бира један од два курбана, што је специјални хлеб, обележен са 12 тачака, које представљају апостоле, а затим тај курбан, који симболизује тело Христово, користи за причешће верника. На Божић се Kопти друже и размењују колачиће који се зову как.
ЕТИОПИЈА
Етиопска оријентално-православна црква има око 36 милиона верника у тој земљи и ван ње, а до 20. века потпадала је под јурисдикцију Kоптске оријентално-православне цркве. Етиопљани имају своје месеце, па се Божић тако слави 29. тахсаса, што одговара 7. јануару у нашем календару. Сама прослава Божића, током које се верници облаче у бело, назива се Гана или Гена, а, као и код Kопта, претходи јој 43 дана поста. Обележавање Гане почиње у четири сата ујутру, а током празника мушкарци и дечаци играју истоимену игру, у којој користе закривљене штапове и дрвену лоптицу, што подсећа на хокеј на трави.
