На врућу шљивовицу ове јесени је мирисала Топола. Ниска откупна цена воћа навела је произвођаче да сав свој род сместе у казан и потпале ватру, јер како кажу – тако им се више исплати.
– Због цене од 10 динара колико је коштала шљива на откупу ја сам одлучио да све испечем у ракију. Ове године смо имали око 50.000 килограма шљиве сорте Чачанска лепотица, она је после оне старе сорте црвењаче, најбоља за ракију – каже Душан Аксентијевић из села Шуме.
Прочитајте и:
Он истиче да би ракија добро испала, са шљивом се мора пажљиво поступати.
– Водимо рачуна од како крене купљење, пази се на сваки детаљ. Мора се радити педантно, не сме имати лишћа, траве или буђавих шљива свака мора да буде чиста и здрава. Такође се мора пазити и док је ракија у бурету, храстово буре је најбоље за ракију али да не стоји дуго у њему, јер ако је ново буре а ракија у њему дуго стоји, поцрнеће и добити мирис од дрвета па може само да се баци – рекао је Аксентијевић.
Овај дугогодишњи воћар умеће у печењу ракије пренео је на свог сина а у посао су укључени и унуци, свако ради свој посао па је извесно да ће ракија бити врхунског квалитета.
– Казан у коме ври шљива после врења кроз лулу пролази пара и иде у апарат који се налази у табарци где је хладна вода и та пара се претвара у ракију. После печења ракија се сипа у дрвено буре где мора да одлежи извесно време како би добила боју од бурета. После тога ми је сипамо у прохромске судове где је чувамо до конзумирања или продаје – објаснио је Душан.
Преузето са: Србија Данас
Фото: РИНА
