Женски манастир Градац подигнут је у част Благовештења Пресвете Богородице око 1275. године на Ибру, код Рашке. Ова средњевековна грађевина изграђена је као задужбина краљице Јелене Анжујске, супруге Стефана Уроша И и мајке краљева Драгутина и Милутина. У народу, ова краљица остала је упамћена као велики српски добротвор, и најдуговечнији владар у средњевековној Србији. Недуго пред смрт је прешла у православну веру, замонашивши се у цркви Светог Николе на Скадарском језеру. Јелена је постхумно проглашена светицом, а њен дан православци славе 12. новембра.

Manastir Gradac, zadužbina kraljice Jelene Anžujske, Wikipedija Olja Simović

Градац се уздиже на остацима некадашње цркве, на узвишењу у народу прозваном као Петров крш. У време зидања, а за потребе монаха који су били присутни током изградње, подигнута је и малена капела Светог Николе. Сам зелени плато на коме се налази Богородичин храм од давнина је сматран светим местом. Локација на којој се налази, позната је и као Долина јоргована. Наиме, краљ Урош је као дар својој супрузи, наложио да се долина Ибра засади јоргованима не би ли краљицу подсећали на родну Провансу.

Стилски, Градац одговара архитектури Рашке школе обогаћене елементима готике. Једнобродна грађевина крунисана је куполом, поседује троделни олтар и припрату ширу од главног дела цркве. Утицај готике најприметнији је у преломљеним луковима и орнаментима.

Прочитајте и:

НОВИ СРПСKИ ОБИЛИЋ: Иван повео 12 српских војника у борбу против 300 терориста ОВK! (ФОТО)

Зидно сликарство манастира је само делимично очувано. Фреска ктиторке, краљице Јелене је и даље видљива, али нажалост ни она није одолела времену. Посебно благо манастира су његове иконе о чијој изради се старају монахиње. Понекада се организују и изложбе икона насталих у иконописачкој радионици. Камени иконостас је очуван у оригиналу, а настао је у време подизања манастира.

Zeleni plato na kome je ppodignut manastir od davnina je smatran svetim mestom, Wikipedija Olja Simović

Градац чува и мермерни саркофаг намењен посмртним остацима краљице Јелене. У 15. веку услед Турских разарања монаси беже са њеним моштима. Градац је у 16. веку обновљен, али тачно место новог почивалишта моштију никада није поуздано утврђено. Унутар манастира почива и део моштију краља Драгутина.

За Градац се везује манифестација „Дани краљице Јелене“. Свакога маја, а у знак сећања на Јелену Анжујску, одржава се свечаност која обухвата такмичења и витешке игре. Они који обилазе манастир, често свраћају и до оближњег извора познатог по лековитој води, нарочито делотворној код тегоба са очима.

Извор: Опанак

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име