Те су речи толико честе да су понегде постале праве правцате поштапалице: употребљавају се по навици, без икаквог смисла и потребе.
Шта стварно значе речи ВАЛА, МОРЕ и БРЕ и како су доспеле у наш језик, у наш свакидашњи говор?
Реч ВАЛА, која се чује и као ВАЛАЈ и ВАЛАХ, примили смо из турског језика, где значи исто што и наше „богами“. Ми је употребљавамо и у значењу: „заиста“, „доиста“, „богме“ или „боме“, „баш“, „е баш“ и сл. Реч ВАЛА може се наћи и у неким књижевним делима. Тако у „Причи о кмету Симану“ Иве Андрића Симан каже аги: „Може, вала, и ово што се зове твоје постати моје, као што је и било.“
Ту се ВАЛА могло заменити нашим „богме“ или „боме“ али га Андрић ипак није заменио. Он је хтео да верно да говор босанског кмета и зато је оставио реч ВАЛА, која у народном говору неких крајева још живи.
На тај су начин, као и ВАЛА (с говором људи из народа) и речи МОРЕ и БРЕ ушле у књижевна дела.
МОРЕ је узвик грчког порекла. Некад, у старом грчком језику, МОРЕ је значило: „будало!“ Данас чак ни код самих Грка израз МОРЕ нема тако погрдно значење, али се извесна оштрина ипак задржала, па њиме најчешће изражавамо претњу или негодовање. Кад неко неком жели да запрети, обично повишеним гласом, у љутњи каже:
„Море, показаћу ја теби!“
Или, негодујући: „Не може то, море, тако!“
Узвик МОРЕ ушао је и у народну песму. Тако се, на пример, у песми „Краљевић Марко оре царске друмове“ Турци обраћају љутито Марку:
„Море, Марко, не ори друмова!“
А он им одговара: „Море, Турци, не газ’те орања!“
Узвиком МОРЕ могу се изражавати и друкчија осећања: дивљење, чуђење, одобравање и сл.
Прочитајте и:
Сигурно сте имали прилику да чујете ону дивну врањанску песму: „Дуде, мори, Дуде, лепа ли си…“ Ту је дивљење изражено речју МОРИ, која значи исто што и МОРЕ, само што се у том облику понегде изговара при обраћању особи женског пола.
Узвик МОРЕ био је у нашем језику, у говору, веома чест, па је од њега начињен и глагол МОРЕКАТИ (поред МОРЕКАТИ СЕ), који значи: „обраћати се неком узвиком ‘море’ „. Тај је глагол забележио још Вук Караџић у своме Српском рјечнику.
Узвик БРЕ примили смо од Турака, а они су га, по свој прилици, преузели од Грка. Тешко је утврдити шта је та реч некад значила, али данас се њоме најчешће изражава претња, чуђење или подстицање. Њоме се скреће и пажња саговорнику на нешто што се у говору жели истаћи. Иначе узвик БРЕ може се, бар у Србији, веома често чути. У вас су, вероватно, на стадиону, или у препуном аутобусу, у гужви, не једном опоменули: „Што се, бре, гураш?!“ А таквих примера можете и сами навести још много.
Речи (поштапалице) ВАЛА, МОРЕ и БРЕ и сл. употребљавају се само у тзв. „обичном“, свакодневном говору, и то у одређеним крајевима нашег језичког подручја. Србијанци, рецимо, најчешће говоре МОРЕ и БРЕ.
Све те поштапалице (МОРЕ, БРЕ, ВАЛА и сл.) говоре се, значи, само у некум нашим крајевима и дају свакодневном говору људи из тих крајева посебну живост и особеност, тзв. „локалну боју“. Оне не припадају нашем књижевном језику у целини. Зато се не употребљавају у службеном саобраћању: настави (на часовима), на озбиљним састанцима, у службеној преписци и сл. У свакој прилици употрева узвика БРЕ, или пак МОРЕКАЊЕ, није, дакле, добро ни пристојно.
Преузето са: Србија данас
