Петар Петровић Његош рођен је 13. новембра 1813. године, био је велики српски песник и поглавар Црне Горе.

Матија Бећковић је за Његоша рекао да је да је био највећи српски песник и најзначајнији владика СПЦ, после Светог Саве. “Имао је 17 година Раде кад је постао Петар, онолико колико је имао Растко кад је постао Сава”, рекао је једном приликом Бећковић.

Његош се родио на Његушима, као други син Томе Маркова Петровића, најмлађег брата владике Петра И, и Иване Пророковић. На 450 страни сабраних Његошевих писама у књизи И из 1951. године пише:

“Његош је на крштењу добио име Рафаел, али се звао Радивој, а најрадије су га звали Раде.”

Његова дела и данас живе и значајан су део црногорског али и српског културног наслеђа. Његово најславније дело је свакако “Горски вијенац”, које је у Бечу оцењено као „манускрипт генијалног творца“. Не мање генијална су и дела “Луча микрокозма”, “Огледало српско” и “Лажни цар Шћепан Мали”.

Подсећамо вас на најбоље изреке овог великог писца и филозофа

1.Чашу меда још нико не попи,

што је чашом жучи не загрчи;

чаша жучи иште чашу меда,

смијешане најлакше се пију.

2.У добру је лако добар бити,

на муци се познају јунаци!
3.Ћуд је женска смијешна работа!

Не зна жена ко је какве вјере;

стотину ће промијенит вјерах

да учини што јој срце жуди.
4.Ко на брдо, ак и мало, стоји

више види но онај под брдом.

5.Очи зборе што им вели срце.

Тешко земљи куда прође војска.

6.Тврд је орах воћка чудновата,

не сломи га, ал зубе поломи!
7.Свак је рођен да по једном умре,

част и брука живе довијека.

8.Удри врага, не остав му трага,

али губи обадва свијета.
9.Бич сам божји за тебе исплетен

да се стављаш шта си урадио.

10.Без муке се песма не испоја

без муке се сабља не сакова.

11.Благо томе ко довијека живи

имао се рашта и родити.

12.Вук на овцу своје право има

ка тирјанин на слаба чоека;

ал тирјанству стати ногом за врат;

довести га к познанију права,

то је људска дужност најсветија!
13.Младо жито, навијај класове,

пређе рока дошла ти је жетва.

14.Нека буде борба непрестана,

нека буде што бити не може.

На гробљу ће изнићи цвијеће

за далеко меко покољење.

15.Мед за уста и хладна пријања,

а камоли млада и ватрена.
16.Коме закон лежи у топузу,

трагови му смрде нечовјештвом.
17.Усред подне да га човјек сретне,

сва би му се кожа најежила

18.Покољење за пјесну створено

виле ће се грабит о вјекове

да вам вјенце достојне саплету

ваш ће примјер учити пјевача

како треба с бесмртношћу зборит.

19.Славно мрте, кад мрети морате.

20.Свијет је овај тиран тиранину.

а камоли души благородној.
21.Здраво твоја глава на рамена,

ти ћеш пушку другу набавити

а у руке Мандушића Вука

биће свака пушка убојита.

 

Mondo

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име