Сарач је занатлија који израђује предмете од коже.
Пре свега седла, кајишеве, опасаче, футроле за ватрено оружје, фишеклије за ловце, новчанике, бичеве.
У сарачкој радњи, а има једна на доњем делу Балканске улице у Београду, мирише кожа. То је један леп, старински мирис. Процес прераде и припреме коже подељен је у три фазе, на почетку их је сарач сам обављао, затим се кожа набављала од варги и напослетку, сарачи су почели да користе фабрички обрађену кожу. Сарач углавном своје производе ради ручно.
Сарачи су користили мноштво различитих ножева,сечива,маказа,зумби,калупа… Оно што направи је јако и треба да траје. Сарачка роба се може купити и на пијацама, вашарима по Србији, нарочито када је пазарни дан.
Данас, неизбежна пластика, потискује предмете од коже. Јер предмети од коже траже много стручног, људског рада, а то им диже цену. Опасачи, новчаници, футроле за пиштоље… се све више праве од пластике, лагани су, отпорни на воду, цена им ниска. У Војводини, сарачи су највише израђивали опрему за коње, те се њихов број смањивао модернизацијом и потискивањем коњске запреге из саобраћаја.
Ипак ако неко хоће да има нешто што је лепо, уникатно и шик он купује код сарача.
Србију волимо
Преузето са: Опанак
