Жито је незаобилазно на славама и Задушницама, из потпуно истог разлога – кува се у спомен на мртве претке.
Жалосно је, међутим, што је жито занемарено у свакодневној исхрани, иако је нутритивно врло богата намирница, извор здравља нарочито за жене. Обилује Б витаминима и бројним минералима, нарочито погодује лечењу репродуктивних органа.

Но грешка која се најчешће чини због мањка времена јесте што се оно одмах кува, а мора се ипак претходно потопити преко ноћи да одстоји – то није због пуког омекшавања зрна, већ због тога што све житарице садрже одређену супстанцу која се неутралише потапањем и стајањем преко ноћи; та супстанца – уколико се житарица не потопи преко ноћи него се конзумира сирова или прокувана – може имати негативно дејство на организам, јер веже за себе све битне састојке и избаци их из тела, уместо да се апсорбују и нахране ћелије.

Жито је здраво и за дисајне органе, нарочито у време респираторних инфекција, а обогаћено медом, млевеним орасима, какаом и циметом представља праву витаминско-минералску бомбу која дубински окрепљује цео организам.

Жито се може конзумирати преко целе године, јер је посна намирница.

Отац Симеон Рукумијски каже да жито у себи носи лик људски.

Заиста, жито је једна од намирница која симболизује човека и чини му добро у сваком погледу, често се помиње и у Јеванђељу (Господ са ученицима трга класје чак и у суботу и једе; затим, жито које не падне остаје једно, а које падне на земљу – стоструки род доноси итд.)

Заиста, ваља нам подсетити се хране коју су наши преци јели и живели здравије и берићетније.

Кувајмо жито и у њихов спомен сваки пут кад славимо славу коју нам оставише, јер су и они положени као зрна у земљу, “зрна” која чекају своје васкрсење.

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име