Пред васкршње празнике изнова се поведе језичко питање на тему правилног писања назива празника: да ли се празник зове “Ускрс” или “Васкрс”.
Православни верници и заљубљеници у матерњи језик тврде да је искључиво “Васкрс” у духу српског језика, јер Христос није “ускрснуо” већ је “васкрсао”. Међутим, у медијима се и даље провлачи назив “Ускрс” који се најчешће може чути у нашем говору данас.
– Правилно је рећи и једно и друго, битно је да се разумемо – каже за “Блиц” свештеник Зоран Перковић.
Само два облика су прихватљива у нашем језику!
Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно “У” добијено од старог почетног “В” (иза кога је следио тврди полугласник): въскръс. Тако данас имамо Ускрс (српско народно), Васкрс (старо српско књижевно и црквено) и Воскресеније (данашње српско црквено). Дакле, развојем језика различитим редакцијама од -въ добијени су -у,-ва и -во.
А да је разлика између ове две речи данас заправо политичког карактера пише у Српском језичком приручнику, чији су аутори Павле Ивић, Иван Клајн, Митар Пешикан и Бранислав Брборић.
У овом Приручнику пише да постоји велики број хрватских речи чије преузимање не долази у обзир, али и да је “број таквих речи донекле и вештачки повећан последњих година, политички мотивисаним (мада сасвим ненаучним) тврдњама да је тобоже домовина “хрватски” а само отаџбина српски, или да “хрватске” облике Ускрс, ускршњи треба заменити “српским” Васкрс, васкршњи”.
Ипак, ОВОЈ верзији Правопис српског језика даје предност!
У Правопису српског језика пише да, иако се обе речи користе у српском књижевном и наративном изразу, извесне разлике постоје. Оне су стилског карактера, па је тако префикс “вас-” свечанији, а префикс “ус-” припада стилски неутралном стандарду.
Прочитајте и Момо Капор о уласку Србије у „Европу“: Они нас неће примити ако и даље будемо сркали чорбу и жвакали чачкалице после јела и ако нам је парадајз сочан
Васкрс или Ускрс, како ви најчешће изговарате?
Извор: Опанак, Блиц
