Српска православна црква и верници обележавају празник посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану.
Стефандан или Стевањдан је прва крсна слава након Божића и славе је бројне породице у Србији. Увек се слави 9. јануара. Обележен је као црвено слово у календару.
Мноштво је народних обичаја и веровања о Стевањдану, а једну ствар данас обавезно треба урадити.
Постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан. Најраспрострањенији је онај да се тог дана износи божићна слама из куће. Пажљиво пометена, слама се није бацала, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања, у ракље дрвећа воћака, у пчелињак или привредне зграде.
За Стефандан се шаљиво кажу да је славе шкртице јер сити гости после Божићног славља тешко да могу много да поједу и попију.
Култ Светог Стефана Првомученика је врло развијен у српском народу и подигнуто је више од 40 храмова са његовим именом. Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње, а 15. августа се слави Пренос моштију Светог Стефана или летњи Свети Стефан, понегде познат и као Стеван Ветровити.
Свети Стефан био је крсна слава династије Немањић и заштитник свих владара из ове породице. Његов лик се налазио на реверсу владарског печата и на бази кованица.
Као крсну славу светитеља слави и Република Српска која је и основана 9. јануара 1992. године.
