Име Живојина Мишић златним словима је уписано у историји српског војевања и борбе за слободу, али мало је позната невероватна судбина његовог сина.
Живојин Мишић био је ожењен Лујзом, ћерком богатог Швајцарца немачког порекла који је пословао у тадашњој Србији и у браку са њом је имао шесторо деце – синове Радована, Александра и Војислава и ћерке Елеонору, Олгу и Анђелију.
Прочитајте и:
ПРИЧА ИЗ РАТА: Овако је Воја Танкосић преговарао са Арнаутима
Српски војвода синове није штедео. Радован и Александар су били у борбеним јединицама од 1912. до 1918. године, а исту судбину би имао и најмлађи Војислав да није био малолетан. Ипак, касније је учествовао у Другом светском рату, на страни партизана.
Судбина Александра Мишић била је нарочито трагична.
Борба до последњег даха
После слома државе у Априлском рату 1941. године Александар Мишић се, као пензионисани официр, повезао са Драгољубом Михаиловићем и са њим решио да настави борбу против окупатора.
Тако је постао командант Рибничког четничког одреда и један од главних устаничких вођа у Југославији. Немци су га заробили 6. децембра 1941. током окупаторске офанзиве на Равну Гору. Са њим је ухваћен и његов колега, Словенац мајор Иван Фрегл.
О њиховој судбини након овога остала је забележена невароватна прича!
Наиме, када су Немци чули да Александар има немачке крви јер му је мајка германског порекла понудили су да му поштеде живот.
– Пола ваше крви је немачко – наводно му је рекао немачки официр.
Прочитајте и:
Славна победа српског оружја: Мишићева победа над Швабама се и данас учи у целом свету
– Та половина је истекла на Колубари – одговорио му је Александар Мишић осудивши тако себе на смрт.
Прича каже и да су након тога Мишић и Фрегл, као официри, добили право на последњу жељу. Александар је тражио да одреши пертлу на цокули, а Иван да лично командује одредом који ће из стрељати.
Тренутак пре него што је Фрегл командовао: „Пали!“, Александар Мишић је скинуо цокулу и завитлао је га стрељачком одреду. Тако је, макар симболично, умро борећи се и никада не предајући.
