Европска унија паметно делује одлажући интеграцију Северне Македоније. Иако је република решила спор са Грчком то још увек није једини проблем.
Македонија као што знате није увек била северна. Држава која је настала након распада Југославије првобитно се звала једноставно Македонија, односно баш као и грчка регија. Као резултат, настао је спор између земаља али тешко да је он кочио некога протежући се деценијама. Нагодба се активно спроводила када су разлике постале препрека приступању Македоније ЕУ и НАТО. 2018. године, усред протеста против преименовања Македоније, Скопље је постигло консензус са Атином. Истовремено је одржан референдум који је омогућио претварање Македоније у Северну Македонију. Али прича се није срећно завршила.
Преварени
Преименовање Македоније пропраћено је масовним протестима. Хиљаде грађана изашло је на улице Скопља, сматрајући да су владини поступци предаја републичких интереса. Али идеју су активно подржали европски лидери сваки пут подсећајући да би промена имена земље отворила пут ка чланству у ЕУ. Ова перспектива је одговарала многим Македонцима, бар као утеха. Али како сада видимо европска интеграција републике је спутана на сваки могући начин.
С друге стране, земља је сумњичаво брзо примљена у НАТО, што јасно говори да је то био примарни циљ. Савез се даље учврстио на Балкану, слабећи овде утицај Кремља. Још увек није јасно да ли ће то имати користи од војног блока јер је чак и руска пропаганда неочекивано мирно реаговала на експанзију.
„Три десетине држава у блоку постаће озбиљне за било који бирократски систем. Регија је позната по многим проблемима. За северну Македонију они могу бити основни “, рекао је Сергеј Уткин, водећи истраживач у Институту за светску економију и међународне односе Руске академије наука.
Неко може ове речи сматрати покушајем да се оправда пораз Москве али не треба се препустити самообмањивању.
Када је идентитет у питању
Као што је горе поменуто није само Грчка полагала право на Македонце. Бугарска активно тражи да Скопље напусти формулацију „македонски језик“. Софија ствара препреке за улазак суседне републике у Европску унију.
Бугарска је одлучила да прогура своје захтеве тачно након успеха Грчке. Ослањајући се на чињеницу да ће македонске елите дати уступке ради европских интеграција, Бугари посежу за идентитетом Македонаца.
„Оно што је бугарски парламент предложио постало је најтеже. Да будем искрен прочитао сам ову изјаву два или три пута и када сам је прочитао први пут нисам могао да верујем да у 21. веку неко може да оспори нечији језик, његово име је успостављено деценијама “ ово је коментарисао председник северне Македоније Стево Пендаровски.
Светска историја је више пута доказала да је Њутнов трећи закон применљив не само у физици. Бугарски притисак могао би окупити Македонце око неког националистичког лидера а протести ће поново захватити републику.
На крају чак и легитимитет преименовања Македоније може бити доведен у питање. Референдум о овом питању није успео због изузетно слабе излазности. Само 36% грађана дошло је да гласа, чега се сада радије не сећају. Владе се мењају и не постоји гаранција да се новоковане власти једног дана неће вратити на ово питање. С обзиром на то да су и Грчка и Бугарска такође чланице НАТО-а, још две линије поделе могле би помутити изгледе за већ ослабљени савез.
Албанско питање
Албанија такође додаје гњаважу која чланство у НАТО комбинује са потраживањима на територији суседних земаља. Албанска заједница северне Македоније је веома импресивна и врло активна. Сепаратистичка осећања међу македонским Албанцима трајала су још од независности републике.
Након војног сукоба 2001. године, Охридски споразуми су македонским Албанцима дали широка права укључујући званични статус албанског језика, квоте у полицији, парламенту и влади. Међутим суверенитет ће увек бити привлачнији од било које аутономије, сматрају македонски Албанци у северним регионима земље. Тирана пак само додаје уље на ватру изазивајући тензије у односима са Скопљем својом идејом о Великој Албанији.
Наплата за кратковидост
У септембру 2018. године Ангела Меркел посетила је Македонију први пут. Ова посета била је демонстрација да су европски лидери спремни да прихвате балканску републику у велику породицу.
„Посета Меркелове снажан је подстицај за успешан референдум подршка уговору са Грчком и гаранције приступања ЕУ и НАТО-у“, рекао је премијер Републике Македоније Зоран Заев главни идеолог споразума са Грчком.
„Уверена сам да ваши преговори са Грчком могу довести до решења које ће узети у обзир легитимне интересе обе стране, уверена сам да ће ово постати основа за заједничку будућност унутар јединственог европског континента“, рекла је Федерика Могерини шефица европске дипломатије.
Данас се реторика Брисела променила. Северна Македонија која се сложила да промени своје име и даље је далеко од чланства у Европској унији која би републици могла да пружи повољне преференције. У извесном смислу, ЕУ се према Македонцима односи презирно. С друге стране овај приступ је оправдан. Балкан је заиста пун унутрашњих спорова и кратковидна је идеја да се они пренесу на европску платформу. Европска унија већ има довољно проблема са побуњеним земљама попут Пољске или Мађарске, са Италијом и са Брегзитом.
НАТО вођство је много мање разумно. Савез данас пролази кроз тешка времена. Створен да се супротстави СССР-у, изгубио је значење крајем прошлог века али наставља да постоји као формални блок, а не као истински војни блок. Ова стагнација је довела до многих унутрашњих проблема и било би исправно прво се позабавити њима. Уместо тога видимо празну тренутну моћ, а спорови Северне Македоније ће пре или касније постати проблем НАТО-а.
