Михајло Пупин имао је жељу да буде сахрањен у Србији и зато надлежни у Министарству већ дуже разматрају могућност преноса његових посмртних остатака из Њујорка у Србију, изјавио је јуче шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
– Разматрамо могућност преноса посмртних остатака Михајла Пупина у Србију – рекао је Дачић на скупу коме је присуствовао и амбасадор САД Ентони Годфри.
Дачић је додао да је пренос посмртних остатака веома комплексно питање, имајући у виду наследнике који би требало да дају одобрење али и уважавање околности и шта је могуће у одређеном тренутку.
Амбасадор Годфри је на отварању изложбе „Српски добровољци из САД – допринос Пупина и Вилсона у мобилизацији и Версајском миру“ и промоцији књиге „Када се вијорила српска застава на Белој куц́и“, на тему повратка посмртних остатака Михајла Пупина у шали додао: „Он је наш, упозоравам вас“
Сахрањен је на гробљу у Бронксу
Као резултат пријатељства Пупина и 28. председника САД Вудра Вилосна, 28. јула 1918. године на Белој куц́и завијорила се српска застава, у знак захвалности српском народу и војсци за допринос у Првом светском рату, а према оцени Дачића то је „вероватно и најдирљивији моменат у српско-америчким односима“.
Осим српске, подсетио је министар, на Белој куц́и вијорила се само још једна, француска застава, и то на годишњицу пада Бастиље 1920. године.
Министар је додао да је чињеница што је Пупин лично познавао америчку делегацију помогла представницима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у преговорима о неким од кључних питања као што су разграничење са Румунијом, затим веома тешко и компликовано питање Далмације и односа са Италијом и припајање Бледа Краљевини ШС.
Пупин је учинио много да обезбеди америчку подршку Краљевини Србији током Првог светског рата. Његове активности биле су и дипломатске и политичке, прикупљао је средства и медицинску помоћи за Србију током Балканских ратова и Великог рата.
Заложио је и сву имовину као гаранцију за ратни кредит САД који је дала Краљевини Србији за набавку оружја у Првом светском рату.
