Миломир Главчић рано је остао без родитеља, отишао је у Канаду где је стекао породицу и довољно новца да помогне другима
– Мој живот је, како се то каже, роман, пун неизвесности, заплета, искушења, опасности… – тако Миломир Главчић, Србин из Канаде, наш највећи послератни дародавац и задужбинар, описује свој животни пут у аутобиографској књизи „Трн у нози на дугачком путу“.
Са супругом Армелином живи мирно у насељу Фонтхил, елитном делу Нијагара Фолса. Живи у лепој, али скромно опремљеној кући. Иако већ троши 95. годину живота, виталан је, како умно тако и физички. Препричава пут од дечачких дана у родном селу Попе код Јошаничке Бање до смираја у Канади.
Прочитајте и:
– Рођен сам на селу, рано сам остао без оца и мајке и морао сам да планирам како и куда. Решио сам да напустим земљу и учинио сам то илегално, чиме се ни дан-данас не поносим. Тако сам се 1947. године обрео у Грчкој, у имиграционом логору. Одатле су нас пребацили у Италију. Када је дошло време да се то питање имиграната реши, ја сам се пред комисијом изјаснио: кад сам био мали читао сам једну бајку да постоји земља Канада, где се деле колачи и печене кокошке. То је на мене, пошто сам био више гладан него сит, оставило снажан утисак и рекао сам: „Сада знам да то није тачно, али хоћу у Канаду“ – прича Миломир.
Тако је, наставља, комисија испунила његову жељу, али је ту на фарми радио годину дана како би држави одужио трошкове пута.
– После сам био слободан и определио сам се да радим на северу ове земље, у руднику. Ту сам зарадио прве паре, па сам се почетком педесетих, са супругом Армелином, доселио у Нијагара Фолс. Овде смо најпре отворили мали ресторан. Радили смо ту тешко, од јутра до поноћи, па је посао напредовао. После, купујемо мањи мотел, рад настављамо истим темпом, стичемо бројну клијентелу па смо могли да купимо једну зграду, где је био смештен биоскоп. Тај биоскоп сам обновио и покренуо па сам га издавао једној америчкој компанији за хиљаду долара дневно – присећа се он.
Прочитајте и:
Како наводи, онда је купио плац за хотел, те сазидали хотел „Американа“ са 200 соба. Уз то је куповао и земљу па је постао власник око 75 хектара надомак града.
– После 28 година рада хотел сам продао,а како су године одмицале, продао сам и поменуту земљу за ново градско насеље, али уз мој захтев да се тамо саграде куће у српском стилу – прича Главчић.
Тако сада, у прелепом и пространом насељу покрај Нијагаре, постоје улице Миломира Главчића, његове супруге Армелине, сестре Десанке, сина Михаила, кћерке Јованке… И Булевар Николе Тесле.
Овај Србин који је већи део свог живота провео у Канади, поклонио је Србији око 7 милиона евра, понајвише родном крају и Краљеву.
Магнетна резонанца, црква, школа
– Увек сам хтео да радим за себе али и да имам за другога, да могу људима, овде у Канади и у Србији, да помогнем. Верујем да постоје неке силе, мислим да постоји нека звезда водиља која ме је усмеравала правим путем ка неком циљу који желим да остварим. И, тако, све што сам хтео у животу то сам достигао. Ето, сада уживам у пензији, имам и за себе и за децу, Михаила и Јованку, за унуке, али и да другима помогнем – наводи Миломир и додаје да ће његово доброчинство трајати све док је жив, а он и његова породица имају новца.
– Добро знам шта су невоље и сиромаштво па ћу на онај свет отићи као већина људи на овој планети. Заиста сам одлучио да живот не скончам као богат него сиромах. Више, дакле, волим да будем један од тих обичних смртника него међу неколицином оних који имају више од читавог човечанства. Ето, ја некако сматрам да сам божији човек, а по тим законима свако ко је стекао треба део свог блага да подели с онима који немају довољно.
Главчић је у Јошањичкој Бањи саградио дом културе, дечије обданиште, библиотеку, подигао две цркве, помогао асфалтирање неколико путева, поклонио санитет.
Обновио је тамо и зграду школе, у коју је због сиромаштва ишао поцепане одеће, без књига и школске торбе. Даровао је Краљеву мост преко Ибра, саградио модерно и пространо обданиште, а краљевачкој болници купио нову магнетну резонанцу, скенер и неколико других апарата. Недавно је и Дому здравља у Краљеву купио ново санитетско возило, а у Канади, у месту у коме живи, издвојио позамашан новац за градњу православне цркве.
Преузето са: СД
