За разлику од метеоролога, сеизмолози не могу краткорочно предвидети избијање земљотреса.
Ипак, познато је које су „жаришне зоне“ у Србији.
Земљотрес који је јутрос у 3.54 погодио Албанију и који се снажно осетио и у Црној Гори и целом региону, један је од најјачих поред оног из 1979. године. Уследили су накнадни потреси, а последњи јачи земљотрес који је регистрован у Албанији био је у 14.05 и износио је 4,4 јединице Рихтера.
Око 10.20 земљотрес јачине 5,5 јединица Рихтера погодио је Херцеговину. И овај потрес осетио се у Хрватској и Србији. Око 15 часова забележен је потрес од три јединице.
Најављени су и нови удари, а најцрвенији на мапи је управо Балкан, који се од јутрос тресе.
Дежурни сеизмолог у Сеизмолошком заводу Србије Горан Крунић наводи да тло у Србији јесте мирно, када је реч о јаким потресима. Додаје и да сеизмичка активност не престаје.
– Постоје инструментални записи да се земљотреси дешавају у Србији, али, што се тиче осећајних земљотреса, последњи је забележен 21. новембра на територији Зајечара, магнитуде 2,3 јединице – каже Крунић.
На питање да ли сеизмолози могу да предвиде време или локацију потреса, Крунић је рекао да је могуће дати само дугорочну прогнозу.
– Нажалост, сеизмолози нису у могућности, за разлику од Хидрометеоролошког завода, да дају краткорочну прогнозу. Сеизмолози могу дати само дугорочну прогнозу са свеликом стопом остварења. Кад кажем дугорочну, то је на 10, 50 година – рекао је Крунић.
Наводи да су познате жаришне зоне, како у региону тако и у Србији.
– Жаришне зоне које могу генерисати земљотрес у Србији су Копаоник, Западна Србија, Краљево, Крагујевац, Свилајнац, Рудник, Лазаревац – навео је Крунић.
