Великани српске књижевне речи Милош Црњански, Меша Селимовић и Јован Јовановић Змај добиће ускоро споменике у Београду, граду који су задужили својим делом и својим пријатељством.
Како „Новости“ сазнају, Скупштини града Београда биће предложено да на седници, крајем јула, донесе одлуку о подизању споменика.
– Неки од ових песника имају бисте. Верујем да заслужују споменике с обзиром на њихов значај за српску културу – каже, за „Новости“, заменик градоначелника Горан Весић.
Предлог за подизање споменика Јовану Јовановићу Змају потекао је од Игора Мировића, председника Владе АП Војводина, и тај споменик биће поклон Војводине Београду. Змај је 12 година живео у српској престоници, у кући на углу Крунске улице и Кнеза Милоша, на месту данашње турске амбасаде, где је радио као лекар.
Прочитајте и:
– Захвални смо Војводини на дивном поклону и то само показује како су чврсте везе између Београда и Новог Сада. Споменик Змају биће подигнут на углу улица Чика Лјубина и Змај Јовина – открива Весић.Он је, у својству грађанина, поднео предлог за подизање споменика Црњанском и Селимовићу.
– Познато је да је Црњански, по повратку из емиграције у Београд, био признат и цењен али да није био део владајуће номенклатуре што га је лишило многих признања које је за живота заслужио – каже Весић.
Црњански је једно време живео у хотелу „Ексцелзиор“ да би се са својом вољеном Видом касније скрасио у стану у Маршала Толбухина 81. Нјегов споменик ће, пак, бити подигнут у парку Мањеж или на Ташмајдану, а ову идеју поздравила је и Задужбина Милоша Црњанског.
– То је прави начин да се у Београду обележи не само велики модерни српски песник, него и песник најлепше поеме „Ламент над Београдом“ – каже, за „Новости“, председник Задужбине Мило Ломпар.
Споменик Меши Селимовићу биће постављен на платоу, на углу улица Краља Петра и Господар Јованове који ће пре тога бити проглашен јавном површином и уређен као урбани џеп.
Селимовићев роман „Дервиш и смрт“ критичари су прогласили за једно од најбољих прозних дела српске књижевности. Захваљујући „Вечерњим новостима“ данас једна од најпрестижнијих књижевних награда у нашој земљи носи његово име.
Када су се на јесен 1970. у босанским медијима појавиле прве вести о селидби Селимовића из Сарајева у Београд са гласинама су кренули и отворени напади на писца.
Прочитајте и:
Албански лобисти настављају: Тесла је АЛБАНАЦ, мајка му се звала Гјука!
– Београд је – Београд. Тамо је ширина… Ићи ћу тамо где је ширина, где сам студирао, младост најлепшу провео, а и Дарка то жели – говорио је блиским пријатељима.
У марту 1973. возом је са супругом и ћеркама стигао у српску престоницу, где је, у ишчекивању сопственог стана, једно време живео код свог великог пријатеља Добрице Ћосића.
Умро је 11. јула 1982. у свом пространом стану, на осмом спрату у Јовановој 39, окружен породицом. У опоруци, написаној у болесничкој постељи, својим најмилијима оставио је у аманет:
– Желим да Дарка, Маша и Јасенка живе у Београду, јер у Босни има људи који су кивни на моје држање, на моју независност и на мој успех, па би се могли ситно освећивати мојој породици.
Извор: Новости / IN4S
