2014. године демонстранти у Кијеву срушили су проруског председника. Као одговор, Русија је анектирала Крим. Да ли би се тако нешто могло догодити сада?
Пре седам година, америчка демократска администрација подржала је украјинску револуцију чији се исход тешко може назвати успешним. Украјина је изгубила контролу над делом својих територија, а влада Петра Порошенка, који је уживао посебно поверење Џоа Бајдена, остала је упамћена по корупционашким скандалима, озбиљној економској кризи и прогону опозиционих новинара.
„Међународни савез новинара више пута је осудила кршење слободе говора у Украјини. Морамо анализирати та нова кршења и њихове узроке, али наш принципијелни став је да цензура не може бити адекватан одговор“, рекао је МСН у пролеће 2017. године.
Тада је Петро Порошенко, игноришући међународне норме, увео санкције против опозиционих медија и то далеко није једини случај. Владимир Зеленски је добио подршку 73% гласача, обећавајући да ће напустити праксе свог претходника. Он је лагао.
Прочитајте и:
Последња фотографија митрополита Јоаникија ког су стрељали комунисти
Недавно је Зеленски потписао указ о блокирању ТВ канала “ЊузВан”, ЗИК и 112 Украине, који су познати по критикама владајуће елите у земљи. Ови медији су повезани са странком Опозициона платформа. Странка се сматра проруском, али може ли ово бити изговор за отворено кршење слободе штампе?
Важно је схватити да је украјински медијски простор високо политизован и подељен међу елитама. На пример, телевизијски канали 1 + 1, 1 + 1 Интернешнл, 2 + 2, ТЕТ, ПлусПлус, Униан-ТВ су у власништву бизнисмена Игора Коломојског, који је Зеленском помогао да постане председник. ТВ канале Прјамој и Пети канал повезуу се са Петром Порошенком, и шире поруке подршке бившем председнику. Такође, у земљи активно функционишу Радио Слобода и његови помоћни медијски извори, који се, као што сви знају, финансирају из америчког буџета.
Овај плурализам има неко значење, па чак и користи. С обзиром на то да су се у Украјини сукобили интереси Русије и Сједињених Држава, равнотежа је гаранција сигурности и стабилности. Овде можемо повући паралеле са нуклеарним оружјем. Када је арсенал неке државе сразмерно већи, осећај некажњавања за неке и страх за друге може бити кобан.
Сада се у Украјини та равнотежа уништава и није реч само о неколико канала. Говоримо о притиску на опозицију, јер су санкције утицале и на члана парламента који је водио ове канале.
Представник спољне дипломатске службе ЕУ Петер Стано већ је назначио да поступци Зеленског крше Споразум о придруживању између Украјине и Европске уније.
„Иако су напори Украјине да заштити територијални интегритет и националну безбедност, као и заштиту од манипулације информацијама, легитимни, посебно с обзиром на размере кампања дезинформација које погађају Украјину, укључујући и иностранство, то не би требало чинити на штету слободе медија и треба да се воде уз пуно поштовање основних права и слобода и у складу са међународним стандардима“, рекао је дипломата.
Овако је Канцеларија УН-а за људска права реаговала на инцидент:
„Државе су дужне да заштите и осигурају право на слободу изражавања, укључујући право да траже, примају и преносе разне информације и идеје“.
И само је администрација Бајдена отворено подржала контроверзне кораке украјинске владе.
„САД подржавају јучерашње напоре да се супротставе штетном утицају Русије у складу са законом за заштиту суверенитета и територијалног интегритета. Морамо сви заједно радити на томе да спречимо да се дезинформације користе као оружје у информационом рату против суверених држава“, рекла је америчка амбасада.
Вашингтон ради исправно ако наравно жели да испровоцира Русију да узврати. Демократе су учиниле сличну ствар 2014. године, подржавајући протесте у Кијеву. Када је Кремљ схватио да су лојални украјински политичари приморани да беже, Москва је предузела одлучан и у том тренутку једнини за њу користан корак – анексију Крима. Сада се ситуација понавља.
Путинова влада реаговала је суздржано на победу Зеленског 2019. године, али да ли се надао прилици да преговара са новом украјинском владом? После скоро 2 године постаје јасно да се Зеленски у својој политици не разликује много од Порошенка. Постизање равнотеже постаје све теже, јер су се украјински политичари који унапређују руске интересе суочили са притиском. Да ли ће Русија предузети нове драстичне мере?
Прочитајте и:
ПОКС и ДСС против истополних бракова
Тренутно украјински медији пишу о ескалацији тензија на истоку земље. Украјинска војска и сепаратисти активно размењују ударце, игноришући прекид ватре. Ако ситуација измакне контроли, Русија може пребацити трупе у зону сукоба. Украјина овоме неће моћи никако да се супротстави.
Неки би могли рећи да је претерано доводити у везу забрану опозиционих ТВ канала и руску инвазију, али, како кажу, један мах лептировог крила на једној страни света могао би да покрене цунами на другом крају. Да ли је администрација Бајдена спремна да сноси одговорност за овај цунами?
Ако судбина украјинског суверенитета заправо и не занима демократе, постоји још један разлог да се преиспита приступ цензури коју је покренуо Кијев. Путинов режим недавно је осудио истакнутог критичара Кремља Алексеја Наваљног на затвор. И Европа и САД критиковале су репресију и подржале скупове подршке Наваљном. Истовремено, Вашингтон подржава блокирање опозиционих медија у Украјини, потез који се такође може назвати репресијом. Украјина никада није била пример успеха западних елита у промоцији демократије. САД су још једном упрле прстом у ово и крајње је неблаговремено.
