“Шајкача се ни пред краљем не скида”

Шајкача, традицонална српска капа, је до недавно била чест призор у градским срединама, сељаци који су долазили да продају своју робу на градским пијацама су је поносно носили на својим главама, и тиме  истицали своје порекло, као и друштвени статус али и традицију која је у вези са овим, за Србе важним, комадом народне ношње.

Ипак, најпопуларнија капа у Срба – шајкача, није једини одевни предмет којим су Срби током прошлости чували своју главу. Срби су главе штитили шубарама, ракчинима (личка капа), црногорским капама, по изгледу сличне личким и херцеговачким капама. Поред тога, у зависности од средине у којој су живели, Срби су носили фесове, турбане и друге капе које нису карактеристичне за српски народ, већ које су привхаћене посредством туђег утицаја. Вук Караџић се на сликама често приказује са фесом на глави. Поред тога, Милош Обреновић се на неким сликама приказује са турбаном, док су учесници Првог и Другог српског устанка носили фесове.

Шајкача
Дечак са шајкачом, commons.wikimedia.org
Шајкача и народна веровања

Поред разноликости капа као одевних предмета и саставних делова различитих народних ношњи, Срби су капама придавали велики значај и оне су довођене у везу са различитим веровањима и обичајима. Капа је одражавала друштвени статус онога који је носи, као и његове године. Сматрало се да капу не ваља стављати на сто – веровало се да то узрокује свађу. Капа се скидала пред особама старијим од себе, или пред особама чији је друштвени статус већи. Она се скидала пред иконом, када се уђе у цркву или нечију кућу. Скидала се у знак поштовања и на сахранама, као и пред свештеником.

Шајкача је релативно касно ушла употребу. Она је изворно настала као војничка капа и у почетку је била део униформе. Кажу да име шајкача води порекло од аустроугарских шајки, речних бродова, чију су посаду чинили српски граничари који су нослили капе сличне данашњим шајкачама. Интересантно је како је један део униформе био широко прихваћен и постао део народне ношње. Срби који су све своје војничке победе у Балканским ратовима извојевали са шајкачом на глави. Шајкача је била део униформе током Првог светског рада, одржала се у међуратном периоду, била је ношена од стране герилаца током окупације прве Југославије за време Другог светског рата (посебно од стране ЈВуО, али и од стране дела партизана), и упркос томе што су неке нове власти покушале да је земене титовком, шајкача је преживела.

Типичан изглед шајкаче

Најчешћа боја шајкаче је зелена боја, али су такође заступљене шајкаче у црној и плавој боји. Шајкаче се данас праве од чоје, мада су је некада правили од материјала који се звао шајак, и који се сматра правим кореном речи шајкача. Војничку шајкачу је красила кокарда, док је шајкача за свакодневну употребу у време мира била без ње.

Шајкача је и даље заступљена, она је врло чест призор, поготово у руралним срединама међу старијим српским становништвом.

Извор: Шајкача

Фото: Wikimedia Commons

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име