Стари кажу да је велики грех одбити кумство!
Кумство је данас једна од главних одлика хришћанства и нешто без чега се венчања, крштења, па ни крсне славе не би могле замислити. Ипак, реч је заправо о обичају који корене на овим просторима вуче још из паганских времена.

Назив “кум” познат је свим Словенима. У писаним изворима спомиње се крајем ИX века, за време Петра Гојниковића, непосредно после примања хришћанства. Кум је некада био посредник између породице и предака, а црква је прихватила и прилагодила обичај и укоренила га у веровању да је и Исус Христ имао кума – Светог Јована Крститеља (“Кумим те Богом и Светим Јованом”, говори се кад се тражи од некога да кумује).

О томе колико је кумство важно у нашем народу говоре и изреке које су се задржале до данашњих дана: “Кум, па Бог”, говорило се у неким крајевима, док су у другим били умеренији – “Бог на небу, кум на земљи”. У нешто шаљивијем маниру каже се и да “кум није дугме”.

Кум је некада био само један за читав род, али данас свака породица има свога кума. Кум је главни сведок пред Богом и људима на венчању, он крштава децу, венчава децу и везан је за ту породицу све до смрти када би кумство требало да наследи његов син.

Стари кажу да је велики грех одбити кумство! Верује се да ће на тај начин појединац навући велику несрећу на своју породицу и да, ако одбије да буде кум детету, никада неће имати свог порода.

За кума се каже да је “род рођени”, важнији од сваког побратима и пријатеља. Са њим се саветује о важним питањима и животним проблемима и оставља му се на чување кућа са читавом породицом када се одлази на пут, или у рат. Са кумовљевом се породицом не склапају бракови јер већ постоји сродство, по веровањима и јаче од крвног. Сви чланови његове породице такође су кумови.

Кум се, као духовни отац, стара за духовни пут својих кумчића. Крштени кумови су духовни гаранти цркви да ће деца коју су држали на крштењу, бити васпитавана у хришћанској вери. Кумство је светиња и преноси се са генерације на генерацију и веома ретко прекида, само ако нема више мушких потомака или ако их пут однесе на различите стране света.

Ипак, некада је до гашења кумства долазило и због свађа и размирица, па вероватно одатле потиче веровање да се са кумовима не би требало виђати често јер се на тај начин избегавају конфликти. Слично, стари кажу да се за кума никад не узима комшија са којим се увек може посвађати око земље или неких других ситница.

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име