Интервју са Дејаном Дамњановићем, председником Монархистичког фронта и шефом кабинета ЊКВ Принца Владимира Карађорђевића
Пре свега хвала што сте нашли времена да нам дате интервју. Да ли нам укратко можете представити Монархистички фронт и разлоге за његов настанак?
Монархистички фронт је настао као последица жеље ЊКВ Принца Владимира да се активност његовог кабинета подигне на један друштвено и политички ангажованији ниво. Монархистички фронт се што се тиче својих полазишта и идеје надовезује на полазишта и циљеве кабинета ЊКВ Принца Владимира. Најважнији од ових циљева су суверенизам, традиционализам, монархизам и заштита права радног човека пред чекићем, са Запада увезеног, неолиберализма.
Ове програмске позиције се разликују од до сада виђених порука разних монархистичких организација у Србији?
Не могу да се не сложим са Вама. Рекао бих да већини монархистичких опција у Србији недостају озбиљни одговори у вези са економијом, монетарном политиком, социјалном политиком, уставним решењима, геополитиком. Досадашње поруке монархистичких група и покрета код нас су се сводиле на прилично магловите и сувише уопштене аргументе. Мало која од њих је успевала да прецизном аргументацијом образложи због чега и у којим аспектима је монархија заиста ефикаснији облик државе од републике. У сасвим конкретном смислу, наше основно полазиште је суверенизам на свим нивоима – од монетарног и економског, преко политичког, све до културног идентитетског и језичког. То што је суверенизам наше основно полазиште, није случајно. То је резултат све већег притиска на Србију у погледу препуштања њеног суверенитета или дела суверенитета некој од над-државних структура, као што су нпр. ЕУ, ММФ или СТО… Над-државе се као инструмент међународне наолибералне мултинационале намећу сувереним државама управо како би се њихов суверенитет укинуо а оне се монетарно, економски, а потом и политички колонизовале. Овај банкарски и економски колонијализам од некад суверених држава ствара територије којима је ампутиран сваки монетарни и економски потенцијал и које више не могу бити конкуренти на светском тржишту већ само купци док профит иде неолибералној мултинационали. Овај процес банкарског колонијализма је камуфлиран разним идеолошким матрицама са анти-суверенистичким предзнаком, као што су „отворено друштво“, „мултикултурализам“, „мондијализам“ и сл. Као природна реакција на ову врсту агресивне колонијалне политике, у последњих двадесетак година смо сведоци све интензивнијих и сасвим оправданих одбрамбених реакција нападнутих држава које се огледају кроз све више политичких покрета, странака и организација са суверенистичким полазиштима. Неолиберални центри, узнемирени оваквим здравим изразима виталности држава и народа, често суверенизам настоје да лажно представе као некакав екстремизам или чак фашизам. Реалност је управо супротна – суверенизам представља одбрану од агресивне неолибералне колонизације а не израз агресије или експанзионизма. Обзиром да је све очигледнији катастрофалан ефекат по економију, здравствство, социјални систем, чак и стандард новопримљених чланица у ЕУ (Бугарска, Хрватска, Румунија…) чврсто стојимо на полазишту да је пун државни суверенитет Србије једина опција која нас може сачувати од даљег разарања наше државе. Уколико се осврнемо на хронично сиромаштво које нам неолиберална оријентација свих наших влада након 2000. доноси ( сиромаштво које је по самој поставци либералне државе постало нормална појава а не инцидент), на средњу класу која је гготово престала да постоји услед осиромашења током „транзиције“, ми се осећамо дужни према нашим грађанима да се супротставимо оваквој стратешкој оријентацији наше државе. Да ли неолиберална, западна авантура наших политичких елита након 2000 треба да буде заустављена? Ми сматрамо да је то наша обавеза према Србији и нашем потомству.
Због чега сматрате да је монархија облик државе који је адекватнији од републике?
Ограничио бих се на наш контекст у Србији. Прилично је јасно да је парламентаризам у нашем контексту једна неуспешна епизода која нас је довела до суштинске конфликтности унутар државе по свим основама. Срби више не опажају своје суграђане као припаднике истог народа већ кроз призму страначких боја, идеолошких позиција и сл. Последњих неколико година, интензитет ове унутрашње конфликтности је додатно увећан. Између власти и опозиције готово да нема више никакаве комуникације већ само тотални рат. Узроци ове кризе су делом у самој природи парламентарне демократије која по дефиницији јесте стање веће или мање друштвене конфликтности. Они међутим делом почивају и у нечему што можемо дефинисати као историјско биће нашег народа које се најконструктивније понашало у синергији народа и неког ауторитета. Наш народ је, условно говорећи, био по себе самог најпродуктивнији када је његове импулсе артикулисао и каналисао одређени ауторитет. Када све ово узмемо у обзир, сматрамо да је монархија облик државе који као свој иманентни део поседује ауторитет као фактор друштвене стабилности и контроле унутрашњег сукоба. Монархија би ограничавала штетно деловање политичких странака и онемогућила би паразитирање странака на друштвеном организму. Такође, стабилан смер кретања и консензус око суштинских стратешких циљева за државу и народ би били јасно дефинисани.
ЊКВ Принц Владимир је такође и покровитељ Сувереног Војног Витешког Реда Змаја, метаполитичке организације која је у великој мери током последњих година била укључена у помоћ Србима на Косову и Метохији. Да ли бисте могли да нам кажете пар речи о томе?
Суверени Војни Витешки ред Змаја је метаполитичка организација коју је основао 2011. године ЊКВ Кнез Александар Карађорђевић, син Кнеза Павла. Моја позиција у овој организацији од самог њеног почетка је била командант реда. Битно је подвући да наша организација ни најмање везе нема са масом савремених витешких редова које ми опажамо као отужне и карикатуралне изразе отуђења Запада. Отуђени појединци кроз разне парамасонске организације или бесмислене витешке редове настоје да побегну од одсуства смисла и отуђености западне цивилизације успут се маскирајући у столњаке. Ми са таквим сумњивим удружењима грађана немамо никакве везе. Ми смо делатна, друштвено ангажована организација чије име представља један за наш историјски контекст значајан симбол. У погледу конкретних историјских референци, ми смо донекле слични Ордине Нуово, РОВС-у, АИМ-у или ОАС-у. Осврнућу се, илустрације ради, на две наше операције (поред мноштва хуманитарних пројеката помоћи пре свега Србима на КиМ). У тренутку поновног освајања града Рака у Сирији који је био последње упориште ИСИС-а од стране снага председника Асада, велики број бивших бораца ИСИС-а се убацио у мигрантски талас који је преко Грчке, Бугарске и Србије настављао свој пут ка ЕУ. Обзиром на ову информацију, наша организација је ступила у контакт са бугарском паравојном формацијом Васил Левски (коју предводи В. Русев, бивши официр који је командовао бугарском јединицом са руске стране у Донбасу) која је у то време помагала бугарској полицији и ФРОНТЕКС-у у обезбеђивању порозне границе између Бугарске и Турске. Одмах након пада Раке и у месецима након тога 2016. и 2017, ми смо слали наше добровољце за обезбеђивање ове границе која је у то време била једна од најнеуралгичнијих тачака што се безбедности тиче. Неретко је долазило и до отварања ватре из група илегалних миграната. Ми смо те групе заустављали, хапсили и враћали у Турску. Наши добровољци су ишли у фреквенцији од једном месечно и остајали су на граници по 3 до 5 дана. Ова сарадња са Васил Левским у заустављању инфилтрације ИСИС-а у Европу кроз мигрантске колоне је трајала око годину дана, док ситуација у безбедносном смислу није постала нешто мирнија.
Друга операција је била оснивање, опремање и обука наше паравојне структуре на северу Косова и Метохије непосредно пре и у време избора шиптарске ратне (ПАН) коалиције на челу са Р. Харадинајем у нашој јужној покрајини. У то време су постојале озбиљне дојаве о томе да постоје разрађени планови за удар шиптарских специјалних полицијских јединица ФИТ (и РОСУ) на север покрајине како би се разбило последње сидриште српског присуства у покрајини. Шиптари су желели (и још увек желе) да освајањем севера заокруже етничко чишћење над Србима на Косову и Метохији. Ми смо оформили, донекле са наше стране опремили и извршили обуку структуре чија је непосредна намена била да на себе прими удар шиптарских снага на север покрајине и заустави их у њиховом наступању док се ситуација не подигне са војне на политичку раван. И самим тим се ситуација не зацементира али са новим тактичким положајем за нашу страну, што би представљало и нову ситуацију у даљем преговарачком процесу. Јер Срби више не би тражили нешто уз помоћ јуридичких инструмената (које Шиптари не поштују а ЕУ не гарантује јер нема интерес), већ би сопствену снагу демонстрирали на терену кроз конкретно заустављање наступања непријатеља. Наравно да нисмо имали илузију да бисмо могли да зауставимо ФИТ и РОСу, које су током последњих година прерасле у респектабилне и добро опремљене формације, већ само да купимо време успоравајући њихову офанзиву у интервалу од неколико часова до једног дана. Тих неколико часова би било довољно да се ситуација подигне са војног на њен политички ниво. Срећом, обзиром на развој ситуације у смеру све веће кризе унутар самог шиптарског корпуса, чини се да је удар на север у новим околностима мање известан него раније. У конкретније податке око ове операције не бих ишао из више разлога који се пре свега односе на безбедност актера.
Да ли ће се Монархистички фронт појавити на изборима априла ове године?
Да. Нас не занимају сукоби између републиканских страначких опција и антагонизми између власти и опозиције. За нас су све републиканске опције исте. Ми излазимо у тактичкој коалицији са још једном монархистичком опцијом, са ПОКС-ом. Сматрамо да је врло битно ујединити све монархистичке опције и тај корпус укрупњивати. Веома је штетно да се монархисти деле ради међусобног сукоба републиканаца и да буду колатерална штета тог сукоба.
Извор: Шајкача
