Мигранти Мухамед и његова супруга Атуса из Ирана, који бораве у Центру за азил у Бањи Ковиљачи, почетком године су у цркви Покрова пресвете Богородице у Лозници узели православну вјеру и добили имена Михаило и Теодора.
А док чекају завршетак процеса за добијање азила у Србији, 9. децембра у Београду одржаће прву изложбу заједничких слика и рукотворина.
Прочитајте и:
ВИДЕО: Град пун застава Албаније, а када је СРПКИЊА огрнула тробојку прошла је кроз пакао
У соби од само пет квадрата налази се привремни дом, али и мали атеље Мухамеда и Атусе, односно Михаила и Теодоре. Сликањем и бакрорезом, кажу, покушавају да се осјете корисним, али и да прекрате време које проводе у Центру за азил, причају за РТС.
– Сликањем и калиграфијом бавим се још од детињства. Сликам мотиве из персијске поезије, која је веома важна за наш народ и на тај начин покушавам да направим везу између Ирана и Србије. На мојим сликама налазе се и коњи, који су моја велика љубав, јер сам био првак у јахању, али и портрети жена које симболишу лепоту – каже Мухамед, односно Михаило, из Ирана.
Михаило и Теодора не желе да оду у земље запада, већ своју будућност виде у Србији. Обоје су високообразовани, а Михаило је у Ирану радио као историчар уметности и археолог. У Србији бораве већ више од годину дана, а 10. децембра обележиће и крсну славу – светог Јакова Персијанца.
Прочитајте и:
ПРЕМИНУЛА ЛЕГЕНДА: Памтићемо га по чувеном снимку пада Карле дел Понте (ВИДЕ0)
– Мислим да је Србија сигурна и лепа земља. Волим ваш народ, веома сте љубазни и пријатељски настројени. Стекао сам много пријатеља овде и могу рећи да се осећам као код куће – наводи Михаило за РТС.
– Затражили смо дозволу за азил у Србији и уколико је добијемо, планирамо живот ван азила, свој дом и породицу. Наставићемо да се бавимо уметношћу и да покушамо да српском народу приближимо културу Ирана – истиче Атуса, односно Теодора.
Михаилове слике и Теодорини бакрорези биће изложени у Матици исељеника и Срба у региону у Београду. Помоћ око организације, али и набавке материјала добили су од Комесаријата за избјеглице, организације ИОС, и Центра за азил у Бањи Ковиљачи.
