Хасан у “Дервишу и смрти“ каже: „Ни с ким историја није направила такву шалу као с нама. До јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо.
Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке реке ,и нема више тока ни ушћа, сувише је мален да буде језеро , сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла и кривице због отпадништва ,нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо унапријед, зато задржавамо вријеме у страху од ма каквог рјешења.“
Превише је пута историја брисана и писана на овим просторима, „победници“ као да нису схватили дугорочне последице фалсификовања историје а највероватније их није ни било брига.Илустроваћу вам једним примером наш однос према историји и култури.
Прочитајте и:
Након завршеног суђења оптуженима за убиство краља Александра у Марсељу 1934 године, Архив покрајине Буш де Рон је, према поверљивом документу бр.124 из 1936. године, све предмете везане за атентат поклонио Краљевини Југославији. Аутомобил је до Сплита превезен паробродом „Вис“, а до Београда, где је стигао 27. априла железницом. Сви експонати су 28. августа пописани у књизи дародаваца под бројем 48. Када је 20. априла 1937. отворена нова поставка, ови предмети изложени су у одељењу блаженопочившег краља Александра I Ујединитеља. Сала посвећена блаженопочившем краљу Александру била је врло пространа и у њу се улазило кроз хол на чијим су зидовима биле поређане заставе заробљене од непријатељских пукова у ратовима за ослобођење, као и трофеји који симболишу српске победе.
Међу заставама је највише било турских, затим аустроугарских и бугарских. Сала блаженопочившег краља садржала је углавном предмете који су приказивали краљеву ратничку личност. У једном углу је стајао сто са Јелака, где се налазила земуница врховног комаданта за време солунских операција. Сто је био једноставан, израђен од грубо тесане чамовине, необојен. Поред њега је стајала столица о коју је био окачен краљев штап. На столу, у једној вази, било је цвеће које је краљ Александар брао на Солунском фронту.
Ту је био и његов писаћи прибор и неколико украсних предмета које су војници израђивали у рововима од пушчаних зрна и поклонили свом врховном команданту. У великим стакленим орманима, налазиле су се униформе које је носио краљ Александар. Поред адмиралске униформе у којој је краљ убијен, ту су биле и парадна коњичка гардијска униформа, ратна униформа са Карађорђевом звездом испод врата и шлемом који је краљ носио на фронту. По средини сале било је поређано неколико стаклених ормана у којима су била многобројна краљева одличја, било их је скоро шездесет. У једној суседној одаји били су краљево ловачко одело, његова сабља и старо оружје које је краљ сакупљао.
Прочитајте и:
ТИТО ЈЕ ПРВИ ХТЕО ДА УБИЈЕ КРАЉА! Ово су МАЛЛО ПОЗНАТИ ПОДАЦИ, комунисти сарађивали са… (ВИДЕО
Ту су се налазили и разни предмети који су служили његовој личној употреби. У посебној одаји, распоређени су били предмети везани за атентат у Марсељу. Аутомобил у коме је убијен краљ, пиштољ маузер и неколико зрна нађених у аутомобилу. На једном столу су били предмети које је краљ Александар имао код себе у тренутку погибије: ручни сат, беле глазе рукавице; јастук и диван на којима је краљ издахнуо у марсељској префектури, као и посмртна маска.
Нажалост, после завршетка Другог светског рата већина ових предмета загонетно је нестала. Укључујући маузер којим је краљ убијен и аутомобил делаж.
Аутомобил у ком је краљ страдао нове комунистичке власти су 1945. године конфисковале из Војног музеја и у њему превозиле млеко и помије. То је потрајало све док возило није потпуно уништено. Возило су затим бацили на отпад као старо гвожђе.
Братислав Петковић, велики заљубљеник у аутомобиле и оснивач првог Музеја аутомобила у Београду, када је сазнао да је возило на отпаду и када је видео да са њега локални Роми скидају месингане делове за препродају, отрчао је кући по бонсек и недуго затим успео је да скине фарове са дотрајалог аутомобила. И тако сачува бар део делажа. Тако је окончана још једна апсурдна српска прича. Годинама касније Петковић оснива Музеј аутомобила у Улици Мајке Јевросиме у Београду и полако шири колекцију старих возила. Међу њима је и пар фарова са делажа, у којем је страдао витешки краљ Александар Ујединитељ.
