Господар Зете је ипак боље прошао од Његоша.
Ивана Црнојевића, потоњег господара Зете, оснивача црногорске престонице, ктитора Цетињског манастира, његови потомци, оболели од комунизма, ископали су из ћивота и четврт века држали у казаматима Службе друштвеног књиговодства на Цетињу. Црногорци су извадили кости господара а потом заборавили да га поново сахране

А кад су се сетили, урадили су то комисијски, без присуства свештеника.

Када су одлучили да се ухвате у комунистичко коло, Црногорци су искрено одлучили да иза себе оставе заосталу историју и изграде нову, светлију будућност. Обзнанили су народу да Бога више нема, да је религија опијум за народ, да су владике затуцани попови, а у цркве су почели да затварају козе. Једина исправна линија је она партијска. Оне који су заиста веровали у ту линију после су послали на Голи оток.

Прочитајте и:

Срби су имали најснажнију јединицу у Европи – Водили су славне кампање широм континента

Од тада је у Црној Гори било непристојно молити се Богу и спомињати Русе.

Да би били сигурни да су у потпуности раскрстили са некадашњим господарима, револуционари одлучише да развласте Цетиње, Подгорицу прекрсте у Титоград и прогласе је главним градом.

Кад су преместили престоницу уклонили су и престо. И световни и духовни. Вечну кућу владике Рада, раставили су у парам парчад и бацили на Иванова корита.

Ни Ивана господара нису заборавили. Формирали су комисију, да утврде да ли је господар Зете стварно постојао и да ли је сахрањен у цркви. Ваљда сматрајући да владари не смеју да буду сахрањени у цркви одлучили су да је истраже.

Турци су три пута опседали Цетиње и Цетињски манастир али Црногорци су увек некако успевали да сачувају свог господара. Премештали су га на скровита места. Књаз Никола обнови цркву и како Митрофан Бан записа, Иван Црнојевић беше “сахрањен у светоме храму његове задужбине”.

Оно што нису могли Турци, могли су комунисти 1986. године. Прекопали су под цркве на Ћипуру, коју је тачно сто година пре тога књаз Никола обновио, и пронашли луксузно израђени и опшивени ковчег у коме је почивао господар Зете, Иван Црнојевић.

Прочитајте и:

ОВО НИСТЕ ЗНАЛИ: Зашто Немачку тако зовемо? Почело је још за време насељавања Словена

Сведоци тврде да су чланови комисије два и по сата дискутовали и на крају одлучили да се Иван не враћа у цркву него да остане у Заводу. У записнику са тог састанка наводи се да “земни остаци Ивана Црнојевића остају на даље проучавање и чување до инхумације”.

Још су одлучили да, “из безбедоносних разлога” господара сместе у подруме цетињске Службе друштвеног књиговодства.

Књаз Никола је беседио како је Иван Црнојевић нудио своју кћерку слепом просјаку, деспоту Стефану, само да би продужио и спасао од пропасти српску средњовековну властелинску лозу. А пет стотина година касније његови Црногорци ископали су га и бацили у мемљиве подруме СДК-а као некаквог просјака или безименог скитницу.

У депоу међу архивском грађом Иван остаје заборављен више од 15 година. Тек кад је неко случајно у подруму набасао на господарев ковчег одлучили су да га пребаце у музејски депо.

Било је и оних који су подсећали да би, ипак, можда требало Ивана Црнојевића вратити у гроб где је почивао. Године су пролазиле али је комитет ћутао. Предлагано је да се прво формира почасни али и организациони одбор за сахрану. Без тога нема ништа.

Док је први господар Црне Горе чамио у заточен у подруму а његов гроб у цркви на Ћипуру зјапио празан, Цетињани су отишли у милицију и пријавили да су основали црногорску цркву. Хтели су да Ивану опело држе “црногорски” попови.

Прочитајте и:

(ФОТО) Јединствен случај у свету: КРАЉ ПЕТАР ИСПУНИО ЗАВЕТ И ПОДИГАО СПОМЕНИК СРПСКОЈ СЕЉАНКИ И ЊЕНОМ СИНУ

Други су били против црквених обреда па су предлагали да “истом процедуром којом су из гроба извађени земни остаци Ивана Црнојевића треба да буду и враћени”. Процедура се мора поштовати макар била и противна свим цивилизацијским начелима. Ретко кад и заклети непријатељи нарушавају вечни мир покојника и скрнаве гробове.

Из црногорског министарства културе имали су још инвентивнији предлог да се “Иванбег сахрани на неком од узвишења у околини Цетиња, са кога се пружа поглед на читав град”.

Попут Јосипа Броза или Јосифа Висарионовича, без свештеника и опела, само у присуству државе, сахрањен је господар Зете Иван Црнојевић. Четврт века од комисијског ископа, без присуства народа, такође комисијски, поново је враћен у цркву.

После сахране, Биро за јавност Владе Црне Горе издао је саопштење у коме се наводи да су “остаци Ивана Црнојевића поново сахрањени у посебан мермерни саркофаг”.

Попут владике Рада и Ивана су сместили у мермерни саркофаг, али је господар Зете ипак боље прошао од Нјегоша, њему бар цркву нису срушили.

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име