ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈИ! Последњи пут виђени како поздрављају заставу Југославије непосредно пре експлозије.
Разарач „Загреб“ био је понос краљевине Југославије. Реч је била о једном од три брода серије југословенских разарача класе Београд и представљао је најмодерније пловило оновремене ратне морнарице. Ипак, 17. априла 1941. ушао је у историју због нечег потпуно другог. На њему се збио неверовартни догађај и последњи велики чин отпора пре капитулације краљевине Југославије у Другом светском рату.
Након неколико дана константног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 12. априла, на данашњи дан 1941. године у Штабу немачке Друге армије, потписана је безусловна капитулација Југословенске краљевске војске.
У том тренутку, краљ Петар ИИ Карађорђевић и чланови владе већ су побегли у емиграцију, а држава је раскомадана између окупаторских сила и новоформираних марионетских држава.
Ипак, пре свега тога, у Бококоторском заливу збио се догађај који је и код непријатеља изазвао дивљење, а код обичног народа наду да ће окупатор једном бити побеђен.
Официри бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су, у Тиватском заливу, разарач „Загреб“ и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици после капитулације Југославије.
У тренутку избијања Априлског рата, 1941. године Спасић и Машера, другови са класе, службовали су на разарачу „Загреб“ и доживели да виде напрад непријатељске авијације на њихов брод. Ипак, „Загреб“ је био моћан брод, последње чудо ратне технике, и претрпео је само незнатна оштећења.
Разарач „Загреб“ име је добио по главном граду Бановине Хрватске. У време избијања Априлског рата 1941. године, овај брод и друга два пловила његове класе – „Београд“ и „Љубљана“, представљали су најмодерније ратне бродове Краљевине Југославије.
Нови, већи напад на Боку Которску и бродове у њој извршен је 13. априла, али поново без последица.
Прочитајте и:
ЗАМЕНИО МАНТИЈУ ЗА КУБУРУ И САБЉУ: Да ли сте чули за великог српског јунака Петра Јагодића “Куриџу“?
Ипак, флота је све више губила на снази, а онда је стигло и наређење да се бродови маскирају, а посада искрца на копно. Петнаестог дана априла наређено је да се на непријатељске авионе не отвара ватра. Спасићу и Машару вероватно је још тада све постало јасно.
Дана 17. априла, стигла је вест о капитулацији Војске Краљевине Југославије. Када су Италијани почели да улазе у Боку Которску, посадама је наређено да се бродови напусте.
Али, Милан Спасић и Сергеј Машера нису имали намеру да то учине…
Разарач „Загреб“ је прво напустила посада, затим млађи официри, а око 14 часова уз брод је пристигао моторни чамац да превезе команданта, првог официра, поручнике Спасића и Машеру и једног артиљериског наредника.
Међутим, Спасић и Машера су одбили да уђу у чамац и саопштили команданту да ће разнети брод. Стављен пред свршен чин, командант се са осталима брзо удаљио.
Неколико минута касније зачула се снажна експлозија. Разарач „Загреб“, понос југословенске морнарице нестао је у трену, а у дубине Јадрана са њим су отишли и Спасић и Машера, официри који нису могли да прихвате срамни пораз и окупацију. Прича каже да су обојица последњи пут виђени како поздрављају заставу Југославије непосредно пре експлозије.
Рибари су сутрадан, у Тиватском заливу открили тело у морнаричкој униформи, за који је установљено да је леш Милана Спасића. Тело Сергеја Машере никада није пронађено.
Прочитајте и:
Спасић је сахрањен 19. априла, на војничком гробљу Савини, крај Херцег Новог. На споменику је уклесано и име његовог верног друга Сергеја Машере.
Остало је забележено да се на спроводу појавио велики број грађана, морнара и њихових другова, али и вод италијанских, непријатељских војника који су, импресионирани јунаштвом и патриотизмом, дошли да одају војне почасти.
Чин двојице југословенских официра изазвао је велику пажњу светских медија. Спасић и Машера су одликовани указом Владе Краљевине Југославије. У једној британској касарни на Малти постављена је спомен-плоча посвећена овој двојици војника, а Французи су о овом догађају снимили филм под називом „Пламен над Јадраном“ за који је сценарио написао Меша Селимовић.
Поводом тридесетогодишњице Југословенске ратне морнарице, Милан Спасић и Сергеј Машера су проглашени за народне хероје.
