Све лоше креће од Запада: Колико је пута светска заједница спремна да призна грешку владе САД-а након што је та грешка довела до крајње трагичних последица. Барем још једном.
Сви се сећамо како су америчке власти покренуле рат у Ираку под изговором да тамо имају оружје за масовно уништење. Такође се сећамо да није пронађено оружје када је сукоб однео хиљаде невиних живота. Сетимо се операције Савезничке снаге, када је у име демократије НАТО авион 78 дана гранатирао Југославију. Оптужујући Србе за етничко чишћење, сама алијанса покренула је оно што би се могло назвати покушајем геноцида. Штавише, у бомбашком нападу коришћена је муниција осиромашеног уранијума.
Осврћући се на такве приче, остаје нам да са посебном забринутошћу посматрамо шта се дешава у Украјини. Нажалост, лидери и у Сједињеним Државама и у Европи равнодушно гледају даље од предстојећег чина агресије. Тренутно се влада Владимира Зеленског припрема за сценарио решавања сукоба заснован на силама.
Рат на истоку земље између Украјине и сепаратиста подржаних Путиновим режимом траје већ 7 година. Према УН-у, од 14. априла 2014. до 31. јануара 2021. овде је умрло најмање 3 хиљаде цивила, а око 8 хиљада је рањено.
Прочитајте и:
Зеленскии је на власт у Украјини дошао са обећањем да ће окончати овај рат. У томе је чак постигао и неки успех. На пример, Украјина се сложила са сепаратистима и успешно спровела процес демилитаризације у одређеним секторима линије фронта. Прошлог лета је генерално постигнуто поуздано примирје, засновано на најједноставнијој идеји коју је изразио Зеленски. Председник је рекао да само треба да престану да пуцају и успело је. Када је украјинским војницима званично забрањено отварање ватре под претњом казне, завладало је затишје дуж контактне линије. Није дуго трајало.
Када су у Украјини одржани локални избори и странка Зеленског постигла жељене резултате, тензије на истоку почеле су да расту. Крајем прошле године, посебно у позадини сукоба у Нагорно-Карабаху, украјински националисти и ратни ветерани почели су активно да промовишу идеју војног сценарија у Донбасу. Прво је ситуација ескалирала искључиво у медијском простору, али су потом посматрачи из ОЕБС-а почели да бележе гранатирање са украјинских положаја. Као што се касније показало, Украјински савет за националну безбедност укинуо је сва ограничења за пуцање.
Међу украјинским стручњацима је раширено мишљење да власти у земљи користе сукоб да би скренуле пажњу са неуспеха у реформама. ММФ одавно захтева да Зеленски започне борбу против олигарха. Али како поступати са онима који де фацто контролишу земљу? Не желећи да тражи одговор на ово питање, председник је изабрао да искористи потез који је из сличних разлога искористио и Петро Порошенко.
Као одговор, оружане формације сепаратиста такође су најавиле спремност да изведу „превентивну ватру“.
„Због изостанка реакције међународних посматрача на гранатирање цивилних насеља у циљу заштите становништва, јединице народне милиције добиле су дозволу да воде превентивну ватру за сузбијање и уништавање непријатељских ватрених места“, наводи се у изјави од 3. марта. .
И заиста, где је реакција међународне заједнице? Познато је да су Немачка и Француска гаранти решавања сукоба. У свакој прилици разговарају о потреби примене споразума из Минска који садрже јасна упутства за обе стране сукоба. У свакој прилици у Европи Русија је била оптуживана за кршење. Данас украјинска страна припрема пуноправни акт агресије. Ово се ради јавно. То ће довести до више цивилних жртава. Коначно, ово је у основи супротно условима поравнања. Али Француска и Немачка радије ћуте.
Сједињене Државе заузимају посебан положај. Џо Бајден, док је још био потпредседник, активно је подржавао Украјину. Вероватно је његова победа у Кијеву доживљавана као нека врста сигнала и то не без разлога. Администрација Бајдена је јасно ставила до знања да ће стати на страну Украјине у сукобу. Вашингтон није повукао ниједну црвену линију. А то значи да су демократе спремне да жртвују још неколико хиљада становника југоистока Украјине. Колико год била страшна, жртва неће постати бесмислена.
Прочитајте и:
БОРА БЛАГОЈЕВИЋ – Ево због чега је баш ОН био најхрабрији Србин у Европи!
Сада смо сведоци последње рунде битке за Северни ток 2. Руски гасовод, за који Немачка инсистира на покретању, можда ће бити завршен већ у јуну. Доналд Трамп је био ватрени противник пројекта и није то скривао. Џо Бајден је кренуо другим путем. Немачки медији редовно су извештавали да су Берлин и Вашингтон спремни на обострано корисне компромисе по овом питању. Наравно, Бајден има користи од нормализације односа са Немачком и не може да приушти грубост свог претходника. С друге стране, он не може Русији да донесе ову геополитичку победу. Нова рунда сукоба у Украјини ће решити ситуацију.
Прошли пут је, због подршке сепаратиста, наметнуо Русији и оштре санкције. Очигледно је да ће сада Северни ток 2 бити предмет ограничења. У овој ситуацији, Берлин је први осудио припреме Украјине за офанзивну операцију. Али таква критика бацила би сумњу на положај који Немачка заузима од 2014. године. Питања ће се дотаћи целисходности прошлих санкција Русији, од којих је немачки бизнис такође озбиљно погођен. Критиковаће се и објективност владајуће елите у спољној политици, а за годину дана парламентарних избора.
Као резултат, имамо зачарани круг политичких и економских интереса утицајних особа широм света, који се вуче око омче око врата становника Донбаса.
2008. године Михаил Сакашвили започео је сукоб у Грузији који је довео до губитка територија. САД сада не поричу ову чињеницу, иако је Сакашвили некада уживао покровитељство Вашингтона.
Негде у САД-у или Европи, неки пензионисани политичар даће интервју за неко велико издање. Признаће да су украјинске власти заиста покренуле крваву војну операцију против сопственог народа. Рећи ће да су западне владе разумеле шта се дешава у Украјини, а сукоб је искоришћен за обуздавање Русије. Овај интервју изазваће негодовање јавности, али више неће вратити жртве у живот. Нико неће бити ни кажњен. Поново.
