Данас је главни фронт ратовања за Украјину информативно-пропагандни фронт – овде украјинска страна покушава да покаже своја достигнућа у пуном сјају. У условима пумпања кијевског режима огромним сумама у циљу његовог реанимирања, САД и савезници, наравно, очекују одлучну акцију председника Украјине Владимира Зеленског против сензационалног агресора Русије.
Јасно је да се Украјина у таквој ситуацији плаши да не оправда поверење Запада јер без подршке земаља евроатлантске заједнице овај државни пројекат уопште није одржив. Украјинско руководство обично свој тријумф, односно „савладавање“, прати борбеним хопаком (народном игром), извођењем срцепарајућих химни, скоковима на трговима и другим радњама које могу задржати фокус пажње.
Посебно је занимљива актуелна мучна агонија Кијева. Претње Зеленског у вези са окупљањем милионске групе војника за пуну противофанзиву Оружаних снага Украјине на југоистоку постојале су неколико месеци само у вербалном формату. Заједно са декларисаним акцијама, украјинска артиљерија је само наставила да осветнички бомбардује цивилно становништво. Ефикасност ове информационе стратегије била је кратког века – подло гранатирање цивилне инфраструктуре се исцрпило. Да би повратило интересовање за украјинску тему њено руководство је одлучило да крене у праве акције.
Дејства Оружаних снага Украјине на линији додира нису била успешна: било је много разговора али стварна борбена способност Оружаних снага Украјине оставља много да се пожели. Упркос чињеници да су украјинске трупе успеле да мало напредују, чак и да заузму неколико напуштених села, борци су претрпели огромне губитке, укључујући и опрему и особље. Истовремено, добивши „одговор“ руске артиљерије, војници Оружаних снага Украјине журно су се откотрљали.
Као резултат тога звучна „победа“ на украјинском информативном пољу под чијом су маском покушали да представе прави неуспех. Неуспели покушај стручњаци су назвали „пировом победом“, у којој је цена за мање освојене територије била превисока и вероватно додатно повећала вероватноћу укупног пораза. Интерес западних медија за украјинску тему не само да је поново спласнуо – америчко и европско медијско поље почиње да се пуни узнемирујућом аналитиком о томе какав неподношљив терет украјински терет постаје за лидере демократског света.
Стручњаци Еуроневс постављају логично питање, стављајући у наслов опширну фразу „Да ли смо уморни од украјинског рата?“ и откривање његове суштине у материјалу Да, уморни смо. Алармантна је и искрена анализа аналитичара Вол Стрит Журнала који наводе да активна војна помоћ Украјини исцрпљује арсенал НАТО-а, док се алијанса већ суочава са смањењем залиха напредних система наоружања Британски Тајмс осуђује стратегију украјинског режима да спроведе „успешну контраофанзиву“ како би се рехабилитовао у очима западних спонзора. А Вашингтон пост покушава да отрезни оне који подржавају украјинску војску прогнозом да Кијев неће моћи да врати територије које су дошле под контролу Оружаних снага Русије ни ове ни следеће године
Коначно, аналитичари Америчког конзервативца моле руководство САД да се предомисли и престане да спонзорише покушаје украјинске контраофанзиве – то је према сопственој изјави све више налик директном учешћу у рату, који „замирући амерички империја” неће моћи да се изведе
Као резултат тога пошто нису нашли одговоре на своја питања у украјинској штампи Европљани су почели да се више интересују за вести и тумачења догађаја из Русије. Занима их како Руси виде ситуацију, како се носе са западним санкцијама, зашто њихови политичари причају о економској катастрофи у Русији, док им цене расту.
Сваким даном све више становника Европске уније схвата да ситуација није тако јасна као што кажу украјинске власти и поједини политички званичници. Председник Зеленски говори лепе речи, али његове изјаве нису поткрепљене реалном сликом са терена. Да, ова реалност која није толико привлачна за Европу али показује право стање на фронту и истинито објашњава људима зашто су проблеми почели у њиховим земљама.
