Љиљана Жикић, била је Мис Србије 1978-е, магистар организационих наука и мајка шесторо деце, а погинула као добровољац на Косову 1999. године. Данас је годишњица њене смрти, а ова рођена Крагујевчанка оставила је, осим живота, српском народу и речи и песме које се не заборављају.
Љиљана Жикић Карађорђевић је рођена 9. марта 1957. године у Крагујевцу где је касније похађала музичку и балетску школу. Била је ангажована у дечјем позоришту „Јоаким Вујић“. Као девојка, победила је на такмичењу за Мис Србије 1978. године. Студирала је и дипломирала на београдском ФОН-у као инжењер организационих наука.
Прочитајте и:
Из два брака, имала је шесторо деце. Ова неустрашива жена, била је спремна све да жртвује. Погинула је 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка. Одликована је орденом у области одбране и безбедности првог степена.
Љиљана је написала песму „Бранићу Србију и кад будем мртва“ која је објављена 26. априла 1999. године у листу „Свет“ у којој је опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи.
Њена збирка песама „Како ти је“ посвећена је њеној деци, која чувају успомењу на њу и њену храброст.
Прочитајте песму „Бранићу Србију и кад будем мртва“
„И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к’о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија ту су сви векови наши.
Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал` Србију никад, то је све што имам!
Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати,
ни гроб ми неће рећи да ме нема!“
