Пре 80 година, силе Осовине предвођене нацистичком Немачком, без објаве рата Београд су засуле бомбама.
Тог 6. априла 1941. Други светски рат, најкрвавији сукоб у историји човечанства, пренео се и на наше тло бомбардовањем главног града Краљевине Југославије. Инвазија, о којој је одлучио лично Адолф Хитлер, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања Тројног пакта, завршена је већ 17. априла безусловном капитулацијом Југославије, а краљ и влада су три дана касније напустили земљу.
Власта Велисављевић, недавно преминули популарни глумац, пре неколико година поделио је сећање на тих 11 дана у којима је престоница грцала у крви, страху и сузама.
Као један од најстрашнијих догађаја из тог периода Велисављевић издваја тренутак кад су бомбе погодиле вернике у порти Вазнесењске цркве, у близини његове куће.
– Свуда су били крвави, тешко повређени људи, који су молили за помоћ. Највише је било жена и деце, а преживели су били буквално заробљени испод лешева. Док смо покушавали да им помогнемо, почео је други талас бомбардовања. Утрчао сам у цркву како бих се спасао, а на степенице испред мене пало је тело локалног продавца ђеврека. Корпу с пецивом још је држао у руци, а ђевреци су се расули… Тих дана само смо чекали судбину да дође по нас – препричао је догађаје за Курир, глумац који је тада имао 15 година:
– Касније смо моја породица и ја отишли у трезор Јадранско-подунавске банке у Краља Милана. Отац је био пријатељ с чуварем банке и он нас је пустио унутра како бисмо се сакрили.
Да би се заштитио од експлозија, Власта је наредних дана на глави носио шерпу, а један шрапнел окрзнуо му је прст. Он је касније преживео и савезничко бомбардовање 1944, па Голи оток и НАТО бомбардовање 1999. До краја живота, вели, пратиће га слике разореног града и преплашених људи.
Немац купио рукавице…
– У Београд је прво ушло 12 немачких трупа, као извидница. Застали су код Лондона, а немачки војник је ушао у дворску продавницу војне одеће и одушевљено купио рукавице. Били смо у чуду – говорио је Власта:
– Потом је дошла колона Немаца на моторним возилима, а пратили су их наши заробљени војници. Ми деца смо Немце гледали са страхопоштовањем, изгледали су моћно, док их је народ презирао. Људи су били огорчени и на наше заробљенике, мислили су да су издајници, није наш народ навикао да се тако лако предајемо.
