Шумадинац топом оборио АВИОН: Како се Радоје ЉУТОВАЦ уписао у историју!
У децембру 1903. године браћа Орвил и Вилилбур Рајт извела су први лет авионом – дуг 37 метара. У ваздуху су остали дванест секунди. Прва летелица није имала точкове, као стајни трап користила је провизорне скије, а пилот је лежао на доњем крилу и конопцима контролисао команде.
Али током наредне деценије авиони су усавршени, и већ у Првом светском рату имали су значајну улогу.
Прочитајте и:
“Вала”, “море” и “бре”: Ево шта значе НАЈКОРИШЋЕНИЈЕ ПОШТАПАЛИЦЕ у нашем језику!
На почетку овог рата, Французи су имали 120 авиона, Британци 113, а Немци више од 200… У први мах једноседи су коришћени за извиђање, а двоседи за борбе у ваздуху и бомбрадовање – члан посаде иза пилота руком је бацао бомбе. Ситуацију је 1915. променио проналазак пилота Ролана Гароса, који је омогућио пуцање из митраљеза напред, између елиса пропелера… Њега су Немци оборили и заробили, али имје побегао 1918. а захвална отаџбина, између осталог, назвала је тениско првенство по њему.
Историја ратног ваздухопловства историја је и погинулих пилота. Двочлана француска посада 5. октобра 1914. године извршила је први напад авионом на авион, и том приликом оборила немачку летелицу, и убила пилота и његовог сапутника.
А част да се назове првим војником у историји који је топом оборио авион припада Радоју Љутовцу.
Као центар војне индустрије, Крагујевац су током 1915. године у три наврата нападале ескадриле аустроугарске војске. Бомбе бацане из авиона су нанеле велике штете и побиле много људи. У то време није постојало право противавионско оружје. Зато су мајстори у крагујевачкој Војној фабрици топове заробљене од Турака у балканским ратовима монтирали на округле дрвене платформе, и попели их на оближње Метино брдо да бране град.
За једним од топова 30. септембра те 1915. године, кад су из правца Лапова наишли авиони, нашао се редов Радоје Љутовац звани Рака.
„Веровао сам у своју руку и искуство из артиљерије. Авион се указао на справи за нишањење. Ето срећног тренутка. Сада треба бити миран, сталожен. Трен-два и моја рука повлачи обарач. Из цеви је сукнуо пламен. Истог тренутка авион се затетурао, из његовог трупа избио је густ дим. Затим је кренуо ка земљи“, причао је Рака Љутовац касније.
Прочитајте и:
На коњу којег му је после поготка позајмио старешина, Љутовац одмах пожурио у град, у команду. А десило се да је погођени авион пао у сам центар Крагујевца, у главну улицу, баш испред куће у којој се налазио штаб Врховне команде, па је Рака наишао на олупину која је још горела.
Пошто се пробио кроз масу радозналог народа који је гледао авион у пламену, стао је мирно и војничким поздравом одао последњу пошту непријатељу, погинулом пилоту Фон Шеферу и његовом помоћнику Оту Кишу.
За свој подвиг, Радоје Љутовац одликован је Карађорђевом звездом са златним мачевима. Прошао је голготу Албаније и пробјао Солунски фронт, а после рата отворио је трговинску радњу у Трстенику, и живео скромно до краја живота. Умро је у 81. години, 1968.
Артиљеријско-ракетне јединице Војске Србије 30. септембар славе као свој празник, а крагујевачка касарна носи име Радоја Љутовца.
Извор: Србин инфо
