Крсна слава је један од најважнијих дана за сваку породицу, а ово су обичаји о којим обавезно треба да поведете рачуна.
Обичаји уочи славе
Уочи славе нека домаћица са освећеном водицом замеси славски колач и скува пшеницу за кољиво.
Домаћин нека набави славску свећу, тамјан, црвено вино и зејтин.
Препоручује се да сама домаћица, или ко од домаћих, умеси славски колач, а не да се готов купује. Нека и тај славски колач, умешен од домаћих, буде израз захвалности Богу и светитељу што им је дат живот и здравље да и те године дочекају дан своје славе – нека он буде молитва Господу за благослов. Али, ако славски колач спрема неко ван куће, онда, када се кући донесе, треба га покропити освећеном водицом.
Треба послове око спремања за славу тако распоредити да се одвоји време за одлазак у цркву на вечерње или бденије (када ће се обично понети и предати зејтин и тамјан као свој прилог цркви, а у спомен светитеља).
У цркви нека домаћин запали свећу за здравље своје и своје породице и нека упуте топле и искрене молитве Свевишњем, молећи за заступништво свога светитеља.
Нека се сете и својих драгих покојника, па нека прислуже свећу и за покој њихових душа.
Ако из неких нарочитих разлога не могу да оду у цркву, а они сви нека се – по свршетку посла – окупе пред иконом свога светитеља, прислуже му кандило, и помоле се Богу и светитељу за срећу, здравље и свако добро. Домаћин нека тамјаном окади икону, све присутне и све одаје у кући. Он, или ко млађи, нека очита молитву Господњу Оче наш… и Богородице Дјево… Нека њихове молитве буду искрене и из чистог срца, јер ће само тада бити услишене.
На дан славе
Нека се домаћин у чисто обуче, запали кандило пред иконом светитеља, па са још којим чланом породице нека оде у цркву на Јутрење или Свету литургију.
Ако се сечење славског колача обавља у цркви, а не у дому, треба се претходно, који дан раније, распитати у цркви у које ће се време обављати сечење славских колача (обично је то раније изјутра). На дан славе у одређено време домаћин ће у цркву однети славски колач и кољиво увијене у чисту белу мараму, затим мало црвеног вина у бочици и мању свећу коју ће ставити у жито и запалити је да гори док се обред обавља. Ако је моге, домаћин треба да колач однесе у цркву, а ако он не може онда нека то учини неко од чланова његове породице а не неко други. Са собом понети и хартију на којој су пописана имена свих чланова породице, да би их свештеник у молитви поменуо.
Прочитајте и:
ОВДЕ ЈЕ КНЕЗ ЛАЗАР ОКУПИО ВОЈСКУ: У чувеном српском селу археолози пронашли невероватно откриће
Родитељи који носе колач у цркву, треба да поведу собом у цркву и одраслу децу да и она учествују у овом молитвеном чину и да се у њихове младе душе што дубље урежу успомене на ове лепе дане и лепе наше обичаје.
Обично када се заврши јутрење свештеник ће окадити славско жито, колач и вино, па ће онда, очитати молитву над кољивом и благословити га.
У тој молитви свештеник се моли да Господ Бог благослови све дарове, који су у част светитеља спремљени, да их умножи како у дому који слави тог дана, тако и у целом свету, да очисти од греха и освети све оне који су то спремали, као и оне који ће од тога окусити, да онима који су то кољиво спремали и поднели га на освећење и благослов испуни све молбе и све жеље, које се односе на њихов бољи живот на земљи и на небу.
