Остаци немачких ратних бродова праве деценијама тешкоће приликом пловидбе.
Тајна коју Дунав крије већ 76 година, у Ђердапској клисури, ускоро ће изронити на површину.

Озваничен је почетак акције вађења потопљених немачких ратних бродова са опасним товарима неексплодираних мина код Прахова. Историја бележи да су нацисти у операцији “Дунавски вилењак”, после пораза на источном фронту и бежећи пред Црвеном армијом, због немогућности да провуку бродове без тешких оштећења на месту где је Дунав најужи и најбржи, одлучили да, између 5. и 7. септембра 1944. године, потопе целу своју Црноморску флотилу.

Једну од последњих неосветљених мистерија Другог светског рата и тајну коју 76 година чувају таласи Дунава, мало ко је озбиљно третирао. Нико до сада није озбиљно ни прилазио овом проблему, иако су остаци немачких ратних бродова правили тешкоће приликом пловидбе.

У близини бродске преводнице хидроелектране “Ђердап два” уместо 180 метара пловни пут сужен на 100, управо због тих олупина нацистичке Црноморске флотиле, која толико година чека да поново изрони на површину. Колика је опасност да се плови кроз ово гробље бродова, знају лађари док маневришу тим уским пролазом.

Олупине, међутим, уз тајну о ратном плену који су превозили из Русије, а о коме већ деценијама причају Праховљани, крију и тајну колико је на њима још увек неексплодираних мина.

Прочитајте и:

Херој Кошара и ПРВИ НА ЛИСТИ “ЗА КРАЉЕВИНУ СРБИЈУ”: Србија мора остати војно неутрална!

Да их је много више него што се и претпостављало, чак седам тона по пловилу, сведочи и новинар Душан Војводић, као сценариста и редитељ филма “Тајна дунавског вилењака”. Управо је тај филм актуелизовао тему чишћења корита Дунава од заосталих минско-експлозивних средстава.

– Трагајући за бродом болницом, који је међу потопљеним пловилима, организовали смо две ронилачке експедиције, а обавили смо и истраживања у Бундесархиву у Фрајбургу, као и у Војном архиву у Београду. Током снимања су нас пратиле изузетно повољне околности, а Дунав је у децембру 2011. пао на историјски минимум. Том приликом смо открили и два ратна миноловца типа УЈ 109 и УЈ 110 на којима се налазила велика количина неексплодираних дубинских мина – каже Душан Војводић.

Склапајући фрагменте ове невероватне ратне приче, Војводић и екипа открили су на немачким ратним миноловцима депое пуне експлозива, а на једном и њих и двадесетак мина на палуби у приправном стању.

Прочитајте и:

“ИДИ У П***У МАТЕРИНУ”: Како је потомак Хајдук Вељка одговорио на захтев да преда Београд (ВИДЕО)

– Утврдили смо да ови типови миноловца у својим складиштима за оружје могу да носе 100 дубинских мина, што је укупно седам тона експлозива. Посебну опасност представља то што су мине на палуби миноловца УЈ 110 обрасле подводним растињем па их је јако тешко препознати. Нама је то пошло за руком када се део једне дубинске мине, због изузетно ниског водостаја, нашао изнад површине воде, па се трава на том делу мине осушила – додаје Војводић.

После 76 година, судећи по недавно потписаном уговору, вредном 1,5 милиона евра, овај вишедеценијски проблем би коначно могао да буде решен.

Како се сазнаје, најпре ће се обавити подводна снимања терена да би се утврдило где се тачно налазе неексплодирана убојна средства, што би омогућило да се у наредној фази пројекат безбедно изводи. Прва фаза пројекта финансира се из кредита Европске инвестиционе банке.

Основни разлог зашто се ово ради је што је Србија у једном делу Дунава протеклих деценија била небезбедна за пловидбу, а други што баш због тога годишње губимо пет милиона евра. Прво треба коначно утврдити шта се од експлозива и убојних средстава и у којој количини налази ту, што је предуслов да би се следеће године безбедно могло да кренути са вађењем.

Планирано је буду извучена 23 брода, што ће коштати 23 милиона евра, чиме би се у значајној мери унапредила безбедност у пловидби. Сама операција деминирања и вађења бродова и чишћења корита Дунава ће трајати више година и то ће бити најкомплекснија операција те врсте од Другог светског рата до данас. А све то би требало да се заврши 2023.

Прочитајте и:

“ИДИ У П***У МАТЕРИНУ”: Како је потомак Хајдук Вељка одговорио на захтев да преда Београд (ВИДЕО)

– Пројекат свакако има вишеструки значај за целу нашу општину. Нисмо толико близу ауто-путевима, али нам је Дунав потенцијална развојна шанса и у економском и у туристичком смислу. Имамо и луку у Прахову која претендује да постане једна од главних у Србији захваљујући стратешком партнеру и инвеститору. Завршавамо план детаљне регулације Луке Прахово који ће бити усвојен на првој наредној седници Скупштине општине – каже Владимир Величковић, председник Општине Неготин.

– Тачне рокове почетка снимања овог тренутка не знамо јер то зависи од много фактора, имајући у виду да ће пројектне активности реализовати експерти из више европских земаља. У фази смо набавке опреме за специјализована подводна снимања, а убрзо ћемо започети и са припремом за снимање на терену. Ронилачки тим ће предводити искусни ронилац и вишеструко награђивани подводни сниматељ Миодраг Лакић, а режираћемо га Милина Тришић и ја. Изузетно смо срећни јер снимамо почетак решавања највећег пловидбеног, безбедносног и еколошког проблема у читавом току Дунава и желимо да тај изузетан подухват осим наше, види и европска и светска публика – каже Душан Војводић, коредитељ и сценариста новог филма о “Дунавском вилењаку”.

Прочитајте и:

БОЈ НА ЧЕГРУ: Дан када су лобање јунака постале темељ српске независности

Гробље бродова које су нацисти свесно жртвовали септембра 1944. повлачећи се из Русије пред Црвеном армијом и данас представља сталну опасност и по бродове који плове овим сектором, али и по људе који са Дунавом и од Дунава живе.

Звучи изненађујуће, али многи бродари који долазе у ове воде нису ни чули за потопљене лађе.

Овај део пловног пута због потопљених бродова на свим навигационим картама означен је белом бојом, што значи да бродови плове у зони неиспитаног пловног подручја.

– Због њих се пловидба одвија уским каналом, и то само у једном смеру. На мимоилажење, бродови, због потопљених немачких лађа на дну, чекају од 40 минута до четири часа, јер је у дужини од шест километара пловни пут сужен на свега 50 метара – каже капетан Срећко Николић, председник Удружења капетана унутрашње пловидбе Србије.

Srbija Danas

ОДГОВОРИ

Унесите свој коментар!
Унесите своје име